Ažurirano februar 2026
Srbiju krasi više od hiljadu pećina i jama. Neke su otvorene za posete, dok za druge samo speleolozi imaju privilegiju da ih istražuju. Svaka je posebna, ali jedna se izdvaja kao pravi podzemni dvorac – Resavska pećina.
Ona se nalazi u brdu Babina glava, na obodu polja Divljakovac. Ova pećina je pravi udžbenik geologije uživo. Otkrivena je 1962. godine sasvim slučajno. Lokalni čobanin Adem je tražio zaklon od nevremena. Ušao je u mrak planine i otkrio svet skriven milionima godina. Tek 1972. godine, Resavska pećina je postala dostupna svim posetiocima. Napomena za posetioce: Dok je napolju vrelih 35°C, unutar pećine vas čeka konstantnih 7 stepeni. Resavska pećina je jedino mesto gde ćete usred leta poželjeti jaknu, i verujte, bez nje ne ulazite.
80 miliona godina tišine: Gde vreme gubi smisao
Onog trenutka kada zakoračite preko praga i osetite oštar, vlažan vazduh koji vas zapljusne, vi zapravo napuštate 21. vek. U Resavskoj pećini satovi nemaju nikakvu svrhu, ovde se vreme ne meri sekundama, već kapima.
Naučnici, u pokušaju da ukrote ovu večnost brojkama, procenjuju da je pećina stara oko 80 miliona godina, dok su najstariji ukrasi koji vas okružuju počeli da se oblikuju pre neverovatnih 45 miliona godina. Da biste zaista razumeli tu sporost i strpljenje prirode, zamislite ovo: za samo jedan jedini kubni centimetar stalaktita potrebno je da prođe između 800 i 1.000 godina. Dok vi trepnete, u ovoj tišini se nije promenilo apsolutno ništa. Dok se smenjuju carstva, ratovi i generacije na površini, ovde, u dubini Babine glave, jedna kap vode nosi svoju trunku krečnjaka i nastavlja da gradi umetničko delo započeto milionima godina pre prvog čoveka.
Mitovi o Divljakovcu: Da li su hajduci ovde krili zlato?
Kao i svaka prava balkanska pećina, ni Resavska nije mogla izbeći sudbinu mesta oko kojeg se pletu legende o sakrivenom zlatu. Decenijama pre nego što su prvi reflektori osvetlili njene svodove, meštani su o njoj govorili poluglasno, nazivajući je Divljakovac.
Stariji ljudi u ovim krajevima i danas će vam ispričati da su mračni hodnici bili savršeno utočište za hajduke koji su presretali turske karavane. Priča se da su u najdubljim nišama, tamo gde ljudska noga tada nije smela da kroči, hajduci ostavljali „prokletstvo zlata“ – ćupove sa dukatima koje su čuvale zmije ili same planinske seni. Postoji ta neka mistična jeza kada stojite u mraku pećine i pomislite na neznane junake koji su ovde, uz oskudnu svetlost baklji, brojali svoj plen dok je napolju zavijala košava. Tišina pećine nije obična tišina; to je gusti, teški mrak koji kao da još uvek čuva odjeke hajdučkih koraka. Speleolozi nisu naišli na zlato. svaki put kada se svetlost lampe odbije o vlažni stalaktit, na trenutak vam se učini da je to onaj mitski sjaj dukata koji vas mami dublje u utrobu zemlje.
Podzemni dvorci: Vodič kroz dvorane Resavske pećine
Svaka dvorana kroz koju prolazite priča svoju priču. Hodate stazama koje su nekada bile potpuno potopljene, a danas su galerije najfinije arhitekture.
Šta vas očekuje u ovom podzemnom lavirintu
Koncertna dvorana (Dvorana kipova)
Zbog neverovatne akustike, ovde se zaista mogu organizovati muzički događaji. Ovde ćete sresti „Majku sa detetom“, „Pobedu“ i čuveni kip „Babe“ – stalagmit koji izgleda kao pogrbljena starica.
Dvorana „Košnica“
Ime je dobila po tri stalagmita koji neodoljivo podsećaju na stare pletene košnice. Ovde je krečnjak bele i žućkaste boje, što stvara topao, gotovo zlatan sjaj.
Kristalna dvorana
Ovo je srce pećine. Ovde se svetlost prelama na hiljadama sitnih kristala kalcita. Atmosfera je svečana, kao da ste u krunskoj dvorani nekog antičkog kralja.
Crvene breče: Marsovski pejzaž u srcu Srbije
Kada iz belih i žućkastih dvorana zakoračite u hodnik crvenih breča, doživećete svojevrsni vizuelni šok. Nežni tonovi kalcita nestaju, a oko vas se otvara prizor koji više podseća na površinu Marsa nego na unutrašnjost planine u istočnoj Srbiji. Ovo je momenat koji svaki posetilac pokuša da fotografiše, ali kamera retko može da dočara tu duboku, rđavo-crvenu nijansu koja izbija iz zidova.
Zašto je ovo svetski raritet?
Crvene breče su pravi speleološki fenomen. Ono što ih čini posebnim je njihov nastanak. One su zapravo „krhotine“ starijeg stenja koje je priroda, pod ogromnim pritiskom i hemijskim procesima, ponovo slepila u jednu celinu. Intenzivna crvena boja dolazi od visokog procenta oksida gvožđa (hematita) i specifične vrste gline koja se ovde taložila milionima godina.
U Evropi se ovakva koncentracija i lepota crvenih breča u pećinskom okruženju može sresti još jedino u Finskoj, što Resavsku pećinu stavlja u sam vrh svetskih prirodnih rariteta. Dok prolazite ovim hodnikom, imate osećaj da hodate kroz samu venu zemlje. Svaki kamen ovde priča svoju priču. Priču o pomeranjima tla i strpljenju vode koja je, kap po kap, ispirala minerale i bojila ove zidove u boju krvi i vatre. To je onaj trenutak kada shvatite da priroda nije samo arhitekta. Priroda je vrhunski slikar koji se nije plašio da upotrebi najjače boje iz svoje palete.
Zaključak: Čas poniznosti pred umetnošću prirode
Poseta Resavskoj pećini nije samo još jedan izlet koji ćete „odraditi“ i zaboraviti. To je svojevrsno hodočašće u samu utrobu zemlje, gde tišina nije praznina, već prisustvo nečeg mnogo starijeg i mudrijeg od nas. Izlazeći ponovo na dnevnu svetlost, čovek ne može a da ne oseti neku vrstu poniznosti.
Dok se mi u svom svakodnevnom svetu utrkujemo sa vremenom, u mraku Divljakovca, jedna kap vode strpljivo čeka svoj red da doda onaj milimetar koji će neka buduća generacija videti za hiljadu godina. Resavska pećina nas uči najtežoj ljudskoj lekciji – strpljenju. Ona nam tiho poručuje da su najlepše stvari one za koje je potrebno vreme i da prava umetnost ne traži aplauz, već vekove mira. Zato, kada sledeći put poželite da „pobegnete od svega“, setite se da vas u srcu Srbije čeka ovaj podzemni dvorac, spreman da vam u tišini ispriča priču o večnosti.
Šta obići u blizini Despotovca?
Vaš planirani izlet u Resavsku pećinu bio bi nepotpun bez obilaska još nekoliko bisera ovog kraja. Na samo par kilometara nalazi se veličanstveni vodopad Lisine (Veliki Buk), dok ljubitelji istorije ne smeju zaobići manastir Manasiju. Ovaj kraj krije još jedan duhovni dragulj, manastir Ravanicu. Kao zadužbina kneza Lazara, Ravanica nije samo mesto molitve, već i istorijsko srce Srbije koje se nalazi na samo tridesetak minuta vožnje od pećine. Bilo da se odlučite za mir Manasije ili lepotu Ravanice, vaš izlet u Resavsku pećinu dobiće potpuno novu, dublju dimenziju.
Posebno dragocen detalj za sve koji poštuju našu tradiciju jeste činjenica da se u neposrednoj blizini, u selu Grabovac, nalazi i rodna kuća Stevana Sinđelića. Poseta ovom mestu je savršen način da povežete prirodne lepote sa pričom o jednom od najvećih srpskih junaka pre nego što nastavite put ka Nišu i Čegru.
Planirate izlet u Resavsku pećinu? Praktične informacije
Cena ulaznice: Odrasli: 700,00 rsd, deca 650,00 rsd, deca predškolskog uzrasta: 50,00 rsd
Radno vreme: Proverite direktno na Resavska pećina jer se vremena obilaska menjaju
Odeća: Dok je napolju vrelih 35°C, unutar pećine vas čeka konstantnih 7 stepeni. Resavska pećina je jedino mesto gde ćete usred leta poželjeti jaknu, i verujte, bez nje ne ulazite.
Da li ste već posetili ovo mesto ili planirate obilazak uskoro? Podelite sa mnom u komentarima vaše utiske. Šta vas je najviše oduševilo, a šta možda iznenadilo? Vaše preporuke će sigurno značiti i drugima koji planiraju svoju avanturu
© 2018–2026 Iz mog ugla – P. Božin. Sva prava zadržana. Strogo zabranjeno preuzimanje sadržaja i fotografija bez dozvole autora. Sadržaj zaštićen digitalnim otiskom. [Uslovi korišćenja]
Hvala vam što čitate moje priče. Ako želite da prvi saznate gde me je put odveo i vidite više fotografija sa mojih lutanja, zapratite stranicu Iz mog ugla na Facebook-u
PRIJAVITE SE NA NEWSLETTER: