Najlepša mesta na Tari (ili šta obići)

Nacionalni park Tara je jedno od retkih mesta koje se jednom posećuje, a svaki sledeći  put mu se vraća. To je predeo koji se sa prvim susretom zavoli, naravno, ako se zaista uživa u prirodi i ako je zaista potreban beg iz urbanih sredina. Međutim, i kod onih koji ga prvi put posećuju, ili joj se prvi put vraćaju, uvek postoje ona pitanja u stilu „Tara, šta obići“, „Vidikovci Tare“, „lepote Nacionalnog parka Tara“, tako da ovim tekstom želim da pomognem svima koji su u nedoumici ili žele dobar deo znamenitosti Tare na jednom mestu.

E sad, sve zavisi koji ste tip ljubitelja prirode. Za mene postoje dva tipa. Prvi su oni koji jedva čekaju da pobegnu iz grada i udahnu čist, sveži vazduh, za koje pešačke staze ne predstavljaju problem, već je svaki prepešačeni kilometar jedan novi izazov i avantura. Drugi tip su oni papučari, koji bi najradije, ako je ikako moguće, do samog platoa ili vidikovca, da se stigne kolima. Zašto papučari?! Pa, on u papučama sa foto-aparatom, a ona, našminkana i fino očešljana, u svečanoj haljinici za noćne izlaske, pa brže bolje da se napravi koja fotka za lajkove na društvenim mrežama i nazad u hotel. Za takve baš i nije priroda, a u ovoj godini pandemije bilo je papučara svuda, a ne samo na Tari, iako sam ja imao neki drugi osećaj.

Ja sam Nacionalni park podelio na 5 delova, i to na Bajinu Baštu, Kaluđerske Bare, Mitrovac, jezero Zaovine i Predov Krst. Slično bih i vama preporučio, kako bi se što lakše orjentisali i efikasnije isplanirali svoju posetu, kako bi što manje lutali i preskakali. Da razjasnimo, sve lepote Tare ne mogu se odjednom obići,  pa čak ni iz drugog puta. Ipak je površina od 220 kvadratnih kilometara impozantna, tako da će se većina vas opet vratiti, ne jednom, već uvek kada se za to pruži prilika.

Ako prvi put krećete put Tare, preporučujem put preko Povlena. Mnogi ga izbegavaju jer se prelazi preko planine, ali meni baš na ovom putu, počinje deo povezan za BAJINU BAŠTU.

Kućica na steni, ponos Bajine Bašte

Vidikovac – Kapija Podrinja. Na obroncima Povlena pruža se velelepan pogled na drinsku dolinu, planinske predele Bajine Bašte, i susednu Republiku Srpsku. Na ulazu u Bajinu Baštu, sa desne strane, sačekaće vas čuvena kućica na Drini, turistički biser grada. Davne 1968. godine Milija Mandić sa drugarima podiže plato na steni, koji će vremenom postati svetski poznata kućica na Drini. Kućica je sada ojačana stubovima, kako bi se što bolje sačuvala. Naravno, Drina kao Drina, divna i nepredvidiva, probaće poneti sa sobom kućicu svaki put kad joj se ukaže prilika… A građani Bajine Bašte neće joj to uzeti za zlo, tu su da podignu novu kućicu, svaki put sve lepšu, jer bez Drine, takve kakva jeste, ni kućice ne bi bilo.

U selu Zarožje možete potražiti mlin Save Savanovića, čuvenog srpskog vampira, koji je, po legendi iz ovog kraja, posle svoje smrti boravio u vodenici, pio krv i ubijao ljude koji bi išli da samelju žito. Sledeća je crkva brvnara u Dubu, koja se ubraja među najlepše ove vrste. Crkva Vaznesenja Hristovog podignuta je 1792. godine na temeljima starije bogomolje i danas je spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Manastir Rača

Na rubu Nacionalnog parka nalazi se manastir Rača, podignut po predanju 1275. godine. Manastirska riznica je bila jedna od najbogatijih među srednjovekovnim manastirima Srbije. U neposrednoj blizini je izvor Lađevac kao, i arheološki lokalitet Skit Svetog Đorđa. On se smatra centrom prepisivačke delatnosti ovog kraja sve do razaranja manastira Rače. Do lokaliteta i izvora možete levom obalom reke Rače, ali je staza naporna, sa strmim, uzanim usponima, tako da je ne preporučujem onima bez iskustva ili sa malom decom. Alternativa je sa desne strane reke, asfaltni put sa putokazima ka izvoru.

Izvor vode Lađevac

Nedaleko od Bajine Bašte je i Perućac, sa jezerom i branom, i jednom od najkraćih rekam Evrope – Vrelo, koju mnogi nazivaju još reka Godina zbog njene dužine od 365m. U blizini reke je i Mramorje, srednjovekovno groblje iz 14. ili 15. veka. Sa jezera u Perućcu je i polazna tačka krstarenja Drinom do Višegrada, u organizaciji Taratoursa.

Udaljeno nekih 16 km jugoistočno od Bajine Bašte, su KALUĐERSKE BARE. Tu je, između ostalog, i utvrđenje Solotnik, u stvari, ono što je ostalo od njega a nalazi se kod sela Solotuša. Pisanih podataka o njemu nema, ali se pretpostavlja da je podignuto u 13. ili 14. veku. Manastirski stanovi i manastir Sabor Srpskih Svetitelja je kompleks gde su nekada bile manastirske građevine u vlasništvu manastira Rača. Na ovom mestu možete iz bliza videti Pančićevu omoriku, a tu je i polazna tačka za vidikovac Crnjeskovo, stenu Krstaču, Gradinu. Napominjem, stena se zove Krstača zbog krsta koji se nalazi na njoj. Neki su me zbog ovog naziva isprozivali i nazivali sotonom pa da rasčistim sa nazivom. Tu je i vidikovac Ljeljenska stena. Sa ovih vidikovaca vam se pruža pogled na kanjon Rače i Bajinu Baštu. U blizini je i šetna staza Jarevac. Prelazi se preko livada, gde se možete sresti sa sibirskom perunikom, crepastom gladiolom – retke biljke koje nastanjuju Taru. Uz Jarevac, preko mostića i šumaraka, nakon nešto više od kilometra, stiže se do brane Jarevac i uređenog izletničkog prostora.

Putokaz u Nacionalnom parku

MITROVAC NA TARI je raskrsnica puteva iz pravca Perućca, Kremne, Kaluđerskih Bara i Zaovina, tako da, sa koje god strane da stižete, imate već uz put šta da vidite. Tu se nalazi i Informativni centar Nacionalnog parka, ako niste sigurni za nešto, pitajte ih. Ovde možete kupiti i kartu Parka sa svim putevima i vidikovcima i tako olakšati sebi potragu. Od Perućca ka Mitrovcu vodi put izgrađen za potrebe hidroelektrane. Do Mitrovca će biti nekoliko mogućnosti da se zaustavite i uživate u pogledu na Drinu, Bajinu Baštu, susednu Republiku Srpsku. Pogled je isti kao i sa Kozje stene. Kod samog Mitrovca je Tepih livada, lokalitet koji je dobio naziv zbog mekoće podloge usled ugibanja tresetnih slojeva. Na drvenom platou neki momci su bili razočarani sa livadom, ne znajući za proces „nastanka“ tepiha. Na njihovu „glupost“ nisam mogao a da ih ne uputim tri koraka unazad, isped table sa celim značenjem pojma „Tepih livada“. Pročitati o onome što se posećuje je danas kod nekih luksuz.

Tepih livada

U smeru ka Kaluđerskim Barama su vidikovci Osluša, Sokolarica i Oštra stena. Jedan od najposećenijih vidikovaca je i Banjska stena, na desetak kilometara udaljenosti. A dalje od nje vidikovac Pasjača u pravcu Rastišta.

JEZERO ZAOVINE je mesto gde se rado vraćam. Meni idealna polazna tačka za obilazak parka. Mirne noći i tiha svitanja su pravi odmor za dušu i pravo mesto da se napune baterije uz jutarnju kafu. Zato i biram uvek konake Zaovljanska jezera, što zbog položaja, što zbog tišine koja ih krasi. Pored Zaovljanskog, tu je jezero Spajići, kod same brane Lazići. Na ovom mestu je Pančić otkrio danas već poznatu Pančićevu omoriku. U blizini je i jezero Lipovice, odakle se pruža pogled na ravnu stenu „Grad“. Jezero Kruščica je na drugoj strani, kod istoimenog naselja. Vidikovci oko Zaovina su svuda. Kao što sam već u članku o ovom jezeru pisao, postoji put oko jezera sa bezbroj mogućnosti za zaustavljanje. Izaberite na ovoj trasi svoj vidikovac i dajte mu ime koje vi poželite.

Pogled ka jezeru Zaovine sa vrha Janjač

Jedan od vidikovaca koji su se probili na “must to do” listu mnogih posetilaca je onaj na vrhu Janjač. Do njega će vas odvesti put ka Karaklijama. Meni je prvi put ovde bila nedoumica oko preporuke – okrenuti leđa?! Čemu okrenuti leđa? Pogled je onaj iz snova (kao i svuda na Tari), jezero Zaovine sa jedne i Višegrad sa druge strane, te sam odabrao onu „neutralnu“ poziciju odakle sam okretom glave posmatrao i jedno i drugo. Za neke je interesantna činjenica da staza vodi preko granice sa Republikom Srpskom (za one kojima su granice bitne), tako da ćete šetati čas po teritoriji Srbije, čas Bosne. Nedaleko je i vrh Dikava, kažu, stvoren za romantičare, jer su najlepši zalasci sunca baš na ovom mestu. Vrednio posete su još i Kozji rid i Veliki Stolac (BiH), koji je ujedno i najviši vrh Tare.

PRATITE MOJ RAD I NA FACEBOOK:

Ovde je teško povući jednu liniju, nekako razgraničiti deo okoline Zaovina i onaj deo koji se odnosi na Predov Krst.

PREDOV KRST je lokalitet na 1075 m.n.v., do kojeg se može stići na dva načina. Prvi je asfaltnim putem punim rupa i lošeg stanja: Bajina Bašta, Perućac, pa kanjonom Dervente, a drugi od jezera Zaovine, pa preko Karaklija. Put je makadamski, ali solidan, tako da se može lepo stići i njime. Ono što krasi ovaj put je toliko mogućnosti da se skrene sa njega i uz put pogleda nešto što nije ni bilo planirano. Lako se može desiti da ćete do Predovog Krsta stići nešto kasnije nego što ste nameravali. Na Vitmirovcu je Sjenič, vidikovac na kojem sam zatekao grupu papučara, jer je on idealna prilika da se autom popne skoro do samog platoa.

Vidikovac Sjenič

Inače, to je jedan od novokomponovanih hitova Tare, koji se probio na skali omiljenih vidikovaca. Da li sa neobičnog platoa ili sa osmatračnice, uživaćete u pogledu. Jedan od posećenijih ovog kraja jeste i vidikovac Bilješka stena. Tu se nalazi i koliba podignuta za potrebe snimanja filma „Ptice koje ne polete“ sa Batom Živojinovićem u glavnoj ulozi. Ako ste već ovde, produžite dalje do Drlije, vidikovca u zoni prihrane medveda. Negde na zemlji videćete i tablu da je prolaz zabranjen zbog opasnosti baš zbog ovih životinja. Pre Bilješke stene, planinarska staza 19 će vas odvesti do vidikovca na Orlovom visu. Stazom 11 stižete do vidikovca na lokalitetu kanjona Brusnice, a ako ste uporni i do Štula u Bosni. Čopin bor, Mirzini vidikovci, Vranovina, Vidača i Veliki kraj su vidikovci u blizini naselja Tadića. To su i poslednji vidikovci Tare, pa vam savetujem da njih ostavite za neki drugi put, kada se Tari budete vraćali.

Leptir na cvetu u Nacionalnom parku

„Priroda je jedina knjiga koja na svim listovima nudi mnogo sadržaja“ reče jednom Gete, tako da ni Tara nisu samo vidikovci. Kanjoni reke Rače, Derventei Belog Rzava su za one željne avanture. Izvori i česme su veliko blago Nacionalnog parka. Lokvica, Vasića ponor, Skakavac, Čemerišra, Karaklijski Rzav, Kapetanova voda, Duga česma, Đedova voda su samo neki na kojima možete utoliti žeđ. Lokaliteti Pančićeve omorike, ali i drugezaštićene vrste biljnog i životinjskog carstva su takođe tu, oko vas. Jedino što treba je da ostavite vaše vozilo malo dalje od cilja i da otvorite oči, da se prepustite prirodi, uživate i pešačite.

Na žalost, sve veći problem parka su divlje deponije i smeće koje se seje na svakom koraku. Bez razmišljanja o ekosistemu, o budućnosti Tare, kraljice među planinama, bez razmišljanja o našoj deci, koja će takođe želeti da uživaju u ovoj jedinstvenoj prirodi. Pomozite i dajte svoj doprinos očuvanju Nacionalnog parka, ne bacajte svoj otpad, već ga sakupite u jednu kesu, vratite ga nazad sa sobom i odnesite tamo gde pripada. Učite svoje najmlađe da vole i čuvaju prirodu i ne zaboravite, vi ste im najveći uzor i od vas će naučiti. Da čuvaju ili ne…

SPONZOR ČLANKA:

Off-road Zaovine i Konaci Zaovljanska jezera pružaju vam mogućnost da upoznate Taru sa jedne neobične strane. U ponudi su obilasci vidikovaca, poljana, jezera i vrela i poseta Drvengradu. Vaše je da odaberete šta želite. Kontakt telefoni: 064/8969799 ili 069/5010815

Off-road Zaovine
064/8969799 ili 069/5010815

2 thoughts on “Najlepša mesta na Tari (ili šta obići)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *