Resavska pećina

Srbiju krasi više od hiljadu pećina i jama. Neke su otvorene za posete, za neke opet samo speleolozi imaju tu privilegiju da ih posećuju. Ima većih, ima i manjih, ali svaka je posebna za sebe. Ulaskom u pećinu ulazi se u istoriju, a nakit pod kamenim nebom nas vraća milione godina unazad, te je na dohvat ruke neko vreme neshvatljivo za spoljašnjost.
Jedna od lepotica Srbije je Divljakovačka pećina, na obodu istoimenog polja, a u srcu krečnjačkog brda Babina glava. Poznata i kao Resavska pećina, privlači posetioce iz svih krajeva. Otkrivena je 1962, sasvim slučajno, a na početku je služila kao skrovište od kiše. Nije dugo trajalo, uređena je, i, posle deset godina od otkrića, otvorena za posete.

Ono što me raduje, put do pećine je lepo označen, što u Srbiji i nije baš uobičajeno. Mesta za parkiranje ima sasvim dovoljno, a ako niste razmišljali o temperaturi u pećini, koja je konstantno 7 stepeni, nije problem. Postoji mogućnost iznajmljivanja jakne.
Iako ne najveća u Srbiji (Lazareva pećina je duga 9818 metara, a Cerjanska oko 7 kilometara), ipak je Resavska pećina sa dužinom od oko 4500 metara jedna od najvećih kod nas. Istraživanja su stigla do skoro 3000 m, a za posetioce je uređeno oko osam stotina metara.
Šetnju kroz istoriju i prostorije ulepšaće vam priča vodiča koja počinje već pred sam ulaz.
A tu, na ulazu, Resavska pećina se ponosno diči svojim nakitom koji nastaje rastvaranjem kalcijum karbonata, dok boja zavisi od minerala kroz koji prolazi voda. Bogata je brojnim kanalima, dvoranama, galerijama, kao i okamenjenim vodopadima, stalagmitima, stalaktitima, pa je ubrajaju i u najlepše u Srbiji, a u okolini je nazivaju i Resavska lepotica.
Uz društvo vodiča prolazi se kroz dvorane na gornjoj i donjoj galeriji.

PRATITE MOJ RAD I NA FACEBOOK:

U prvoj dvorani „Sraslih stubova“ uočljiv je proces srastanja stalagmita i stalaktita u stalagnat, koji traje za ljudski vid vremena dugi niz vekova. Ako se uzme u obzir omiljeni izraz mnogih vodiča da je za 8 do 15 mm potrebno 100 godina, dođe se do neke grube računice da je za stalaktit od jednog metra potrebno oko deset hiljada godina.
Kapljice vidljive na vrhovima ukrasa su u stvari sam proces stvaranja, a najveća opasnost po njihov dalji rast su sami posetioci. Jako bitno, ukrase ne dodirivati, na šta i vodiči skreću pažnju, jer kožna masnoća na tom mestu ne dozvoljava dalje taloženje krečnjaka. Na žalost, i pored molbe vodiča, bilo je onih koji nisu odoleli i morali osetiti kapi prirode.
Drugu, manju dvoranu nazvanu „Košnica“, krase tri stalagmita koji imaju oblik starih košnica od pruća i blata. Zanimljiv prizor. Nakit u ovom delu je bele i žute boje, a proces formiranja stalaktita je još uvek u toku.
Prolaz ka trećoj dvorani je najsuvlji deo pećine. Prolaz krasi hodnik crvenih breča po kojoj je ova pećina jedinstvena u Srbiji, a u Evropi se mogu naći još jedino u Finskoj.

„Predvorje istorije“, treća dvorana, nosi naziv zbog pronađenih oruđa i oružja pračoveka, ostatke ognjišta, kao i lobanje polarne lisice. Pored akustičnosti, krase je stalagmiti sa nazivima „Dečak sa šeširom“, „Baba i deda“,“Pogubljeni starac“ i drugi. Tu je i predivni okamenjeni vodopad, kao i draperije ili pećinske zavese, koje, zbog različitih tonova koji nastaju prilikom udara, nazivaju i „Orgulje“.
Staza vodi dalje do „Kristalne dvorane“, sa nakitom bele žute i crvene boje, a zatim sledi „Koncertna“ ili „Centralna“, jer je prostrana i akustična, a smeštena je u samom središtu pećine. Rado je nazivaju još i Dvorana „kipova“ jer je vodeća po lepoti i broju ukrasa. Tu se nalazi i simbol pećine, „Kip majke sa detetom“ stalagmit crvene boje, dok su lica majke i deteta bele boje. Ovde se može videti i stub visok 20 metara, koji nosi teret vekova, na koji se oslanja cela Resavska pećina. Sastavljen od pršljenova (krečnjačkih blokova) na kojima su vidljivi tragovi vlažnih i sušnih perioda postojanja pećine.

Nakon „Koncertna“, sledi „Obanova“ dvorana koja nosi ime najmlađeg od speleologa koji su istraživali pećinu, a tu su i nakiti „Ćele kula“,“Porodica Tarana“, kao i „Suzanin stub“, koji ne zavisi od vode sa tavanice već se samostalno nadograđuje.

„Koralni kanal“ je dvorana koja je jedinstvena u svetu, jer su sama dvorana i nakit nastali strujanjem vazduha.
A pred sam rastanak, tu je „Blatna dvorana“, ne tako bogata nakitom, a zidove joj krase naslage gline.
I na kraju, izlaz je tu, ispred, sa zlatnom bojom sunca i plavetnilom neba, a tamo iza je ostala istorija. Istorija umetnosti prirode, vajana hiljadama godina pre i posle nas.

POTRAŽITE SMEŠTAJ:

Booking.com

SPONZOR ČLANKA:

Sponzor članka, Sretko Uvac, stoji vam na raspolaganju ako želite da, uz vožnju čamcem, posetite Ledenu pećinu i jedinstvene meandre Uvca, uživate u plesu kralja visina, Beloglavog supa, kao i da off-road turom po Pešterskoj visoravni doživite karavanske puteve iz 13. veka i vidikovac „Molitva“, obiđete manastire ili, ako ste dovoljno hrabri, doživite ovo iz ptičije perspektive vožnjom helikopterom. Posetite biser Zapadne Srbije, jednu od Top 10 destinacija, a Srele Kovačević je pravi izbor za Vas. Recite vaše želje, biće organizovano.

PRIJAVITE SE NA NEWSLETTER: