Valjevo – Najlepša mesta (ili šta obići)

Ono što je nekada Rimskom Carstvu bio Rim, to je danas Zapadnoj Srbiji Valjevo. Naime, kud god da pođeš, Valjevo je usput. Bajina Bašta i Tara, Povlen ili Divčibare, Užice i Zlatibor, Loznica, Šabac. Svi putevi vode preko Valjeva.

DOMAĆINI

Posle toliko prolazaka kroz ovaj grad, bilo je vreme jednom i da se zastane. Konačno da se upoznamo: Valjevo i ja. Pre polaska, kao i obično, kontaktirao sam Turističku organizaciju grada. Iskren da budem, nisam baš puno očekivao od tog mog javljanja jer me nekako ne vezuju lepa iskustva sa ovim kancelarijama. Ali na moje prijatno iznenađenje, stigao je i odgovor a pao je i dogovor da se čim stignem u grad javim. Pravi domaćini. Zajednički smo odabrali lokacije u Valjevu i okolini koje na najlepši način prezentuju Valjevski kraj. Potraga je bila sasvim jednostavna. Pa naravno, kada sam bio u pratnji Gorana, valjevskog fotografa i mog prijatelja koji je znao šta, gde i kako da obiđemo.

Hram Vaskrsenja Hristovog
ČUVAJTE OVO KAO OČI U GLAVI

„Čuvajte ovo kao oči u glavi…“ rekao je jednom Berček Valjevcima, misleći na čaršiju Tešnjar. I bio je čovek u pravu. Čaršija ne tako duga, budi mešana osećanja.
Ponos Valjevaca vraća nas u čaršiju iz 19. veka koja je kao retka uspela da očuva svoj stil i prostorni raspored. Carstvo sarača, grnčara, kazandžija, voskara… Radionice, trgovački i zanatski objekti i danas su tu, sa izmenjenim namenama ali u originalnom izgledu. Neki zanati su opstali i do danas. Voskarska radionica porodice Pošarac iz 1909 je i sada tu, i budi u posetiocima onu draž 19. veka. Baš takav, Tešnjar opstaje evo već vekovima, a jednom godišnje okuplja desetine hiljada posetilaca na „Tešnjarskim večerima“. Iako je započet proces konzervacije, pogled na oronule zgrade, neke čak skroz uništene vraćaju u surovu realnost. Poslednja opomena da ako se nešto ne ubrza, čaršija neće još dugo ostati atrakcija.


Najlepša mesta Valjeva su naravno u blizini čaršije. Ono što je ostavilo najveći utisak na mene jeste Muselimov konak. Najstariji objekat u Valjevu sa kraja 18. veka. Dignut za administrativne potrebe muselima, turskog upravnika Valjevske nahije danas je muzej. Muzej hrabrosti, ponosa i onog tipičnog našeg inata je na prizemlju, dok je podrum – nekadašnja apsana, muzej srpske patnje i bola. Početkom 1804. tu su proveli svoju poslednju noć Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin, pre nego što su januarskog jutra odvedeni na obalu Kolubare i pogubljeni. Njihove odrubljene glave istaknute na krovu konaka probudile su želju za slobodom, a posledica je bio Prvi srpski ustanak.

Muselimov Konak – detalj iz podruma
NAJLEPŠA MESTA VALJEVA

Grad se razvijao istorijski i kulturno. Korak po korak sačuvao je sve svoje iz prošlosti. I ako neko stvarno želi da upozna Valjevo, mora izdvojiti vreme za istoriju i kulturu. Muzej zavičajnih pisaca nas uvodi u kulturnu stranu ovog kraja. Prota Mateja Nenadović, Milovan Glišić, Desanka Maksimović, Matija Bećković su samo neka od imena Valjevskog kraja koji su podizali srpsku kulturnu svest. Spomen kompleks Brankovina, Muselimov konak, Moderna galerija, Narodni muzej, kula Nenadovića, Valjevska Gimnazija – svi su na svoj način simboli ovog kraja.

Spomenici u gradu su opet, priča za sebe. Celo Valjevo je u stvari jedan jedinstveni spomenik. Za vreme Velikog rata, 1914 – 1915 ono je bilo grad bolnica. Grad je uspeo da pobedi sve istorijske netrpeljivosti i sukobe, te su sve velike ličnosti i dešavanja pronašla svoja mesta u gradu. Vukov spomenik kod stare železničke stanice, kuća u kojoj je rođen Žikica Jovanović Španac, pa ona u kojoj je živeo. Tu, nadaleko od obale Kolubare se kako kažu Valjevci, gledaju Desanka (Maksimović) i Živojin (Mišić), a u blizini je i spomenik seči knezova.

Spomenik Stevanu Filipoviću

Na brdu Vidraka su pomen obeležje žrtvama epidemije tifusa i ratnih operacija 1914 – 1916. istina zapušteno, ali opet je tu, kao i spomenik Stevanu Filipoviću. Odignutih rukava, stisnutih pesnica i podignutim rukama do neba – baš kao i na fotografiji iz udžbenika. Golobradi mladić, sa omčom oko vrata čeka egzekuciju i poziva sugrađane na otpor okupatoru. Nekome baš i nije bilo jasno šta predstavlja ovaj spomenik. Šupljina u glavi je preovladala pa su se na spomeniku našli grafiti, imena…


Jedna legenda kaže da je na samom vrhu Vidraka seo Marko Kraljević da se odmori, a u reci Kolubari noge da opere. Iza njega ostala je zaravan koja se danas zove Markova stolica. Mesto koje bi moglo biti lep vidikovac. Međutim, zarasla ili zapuštena okolina smanjuje vidljivost pa ga baš i ne mogu tako nazvati. Ipak, ako se neko zaželi mesta sa lepim zalaskom sunca uz pogled na park Pećinu i Matino brdo, onda je na pravoj adresi.
Pošto se sve vrti tu negde oko Kolubare, Hram Vaskrsenja Hristovog sa Crkvom Svetog Nektarija Eginskog je na najlepšem mestu u gradu. Tamo gde se grle Gradac i Kolubara.

OKOLINA

Na ovom mestu budi se želja za bolje upoznavanje okoline Valjeva. Jer ako je Hram tako velelepan, kakvi li su manastiri u okolini? Manastiri su dali značajni doprinos u razvoju Srpske pravoslavne crkve, jačanju svesti i vere u Hrišćanstvo te su neki od njih sa pravom dobili uz sve to, još i titulu Spomenika kulture od izuzetnog značaja. Manastir Bogovađa u blizini Mionice, Lelić, Jovanja, Ribnica, Pustinja i Ćelije. I baš ovo upoznavanje okoline dokazuje tvrdnju da je Valjevo centar Zapadne Srbije.

Manastir Ćelije

Na sve četiri strane sveta ima nešto posebno da se vidi. Desankina Brankovina je samo prvo slovo u bukvaru okoline. Na Lozničkom putu, na reci Obnici je valjda jedina vodenica u Srbiji. Jedina po tome što „poštenje i poverenje žive u vodenici“. Čiča Dragan nije uvek u njoj, ali je Đedina vodenica otvorena i kada njega nema. Dragan pošteno odradi svoj deo, a poverenje mu je ogromno prema drugima, i to ga čini posebnim. Kratko rečeno, posetite vodenicu i biće sve jasno.
Brana i jezero Rovni su takođe neretka stanica za znatiželjne. Ne samo zbog svog izgleda i „levka“ već i zbog posledice samog nastanka jezera. Zbog njega je morala biti žrtvovana „valjevska Gračanica“ – crkva Svetog Arhanđela Mihaila jer zbog svoje starosti manastir nije mogao biti premešten. Manastir je pod vodom, a kada je vodostaj nizak, moguć je sablasni prizor, kako kupola i krst izviru iz vode i podsećaju na nešto što možda i nije trebalo da se desi. Najlepši pogled na jezero i zalazak sunca pruža se sa Lazareve ili Velike stene – vdikovca u blizini sela Stubo.

Zalazak sunca i pogled sa Lazareve stene

Reka Gradac je nešto neizaobilazno. Izvire u podnožju Povlena, nedugo zatim ponire i teče svojim podzemnim tokom da bi opet izbila na površinu. Degurićka, Kraljeva, Gradska su samo neke od 67 pećina koje krase kanjon ove reke. Jedna od najčistijih reka nudi nešto posebno. Od Degurićke pećine je idealna za šetanje i kupanje. Ali šetnja je malo drugačija. Ne pored reke već kroz nju, i ne preko mostova već ispod njih. Pa sve tako, barem do manastira Ćelije gde se, malo poviše, nalazi seosko domaćinstvo i prilika da se odmori. A potom svakome po volji – nazad ili dalje u nova osvajanja.

I ŠTA JOŠ?

Divčibare, sa svojim pešačkim stazama zahteva najmanje jedan dan za sebe. Planina pred kojom je tek budućnost razvija se sve bržim koracima. Jedino pitanje je da li će postati kao Zlatibor ili će uspeti da sačuva sadašnju čar. Na putu ka njemu je i mesto gde aždaja spava – Petnička pećina. Za neke interesantna po tri generacije pećinskih kanala, za druge po legendi da je povezana sa drugom pećinom kao i da ima izlaze kod još dva zaseoka. Ali budite oprezni, tu je Aždajino jezero u kome, po priči onih najstarijih, neman spava a onaj ko je uznemiri više ne ugleda svetlost dana. Struganik je rodno mesto Živojina Mišića. Rodna kuća komadanta Prve srpske armije na Kolubari je danas autentični spomenik života i rada junaka i vojskovođe iz Velikog rata. Takođe ovo je mesto poznato po Struganiku, otpornom ukrasnom kamenu koji se ovde eksploatiše.
Na kraju, Valjevo ne bi bilo Valjevo, a da se jedna priča ne završava na mestu gde druga počinje… To je priča o Povlenu. Priča o vrelima i kuglama, predivnim jesenjim bojama, piramidama. Za one najupornije to je priča o Nojevoj barci. Povlen je priča za sebe.

SPONZOR ČLANKA:

„Jer ne može se sakriti grad bilo koji ako pet gora oko njega stoji.“ (Matija Bećković)

www.tov.rs
Email: Tovaljevo@mts.rs
Telefon: +381 14 221 138

PRONAĐITE SVOJ SMEŠTAJ

Rezervacijom svog smeštaja preko mog portala podržavate rad stranice bez uticaja na cene smeštaja !

Booking.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *