Dvorci Vojvodine: Rajhlova palata

Da li ste već imali prilike da posetite magični park Gaudi u Barseloni ili neobičnu Hundertvaserovu zgradu u Beču? Ako niste, ne brinite – ne treba žaliti! Rajhlova palata, koja se nalazi mnogo bliže, može se slobodno porediti s ovim remek-delima arhitekture. Njen zanosni šarm i lepota ostavljaju bez daha. Sve što treba da uradite je da kompas avanture usmerite ka severu Vojvodine i prepustite se čarima ovog izvanrednog mesta.

FERENC RAJHL

Subotica je grad u kojem se šarolikost ljudi i jezika isprepliće u harmoničnu simfoniju. Grad gde svaka ulica priča svoju jedinstvenu priču, a svaka zgrada nosi neizbrisive tragove prošlih vremena. Ovaj grad, gde se istorija susreće sa modernim vibracijama sadašnjosti, stvara jedinstvenu atmosferu koja očarava svakog posetioca. A koliko god šarena bila njena arhitektonska paleta, Subotica ne bi bila to što jeste bez impozantnog doprinosa Rajhla Ferenca.

Rođen 1869. godine u Apatinu, Rajhl je već kao dete pokazao veliko interesovanje za arhitekturu. U njegovom rodnom gradu nije bilo zgrade čiji stil i arhitektu nije znao napamet. Nikoga nije iznenadilo kada je, sa svojih tek 27 godina, završio studije arhitekture i krenuo na putovanje kroz Evropu, upijajući buduću inspiraciju. Godine 1896. nastanjuje se u Subotici, gde se oženio prelepom ćerkom uglednog gradskog advokata i senatora Karolja Varge, šarmantnom Ilonom. Tada počinje nova era, jedno novo jutro koje će iz temelja promeniti lice grada.

Veoma brzo, Rajhl počinje da dobija brojne arhitektonske projekte. Subotička gimnazija, zgrada Gradske biblioteke, Konen vila na Paliću – samo su neki od dragulja njegove ostavštine. Ipak, onaj najlepši biser, delo koje odražava njegov umetnički duh, sagradio je za sebe, ostavljajući neizbrisiv trag u srcu Subotičana.

RAJHLOVA PALATA

Te 1904. godine, u centru treperavog grada, Rajhl započinje ambicioznu izgradnju dve palate. Jednu za svoju porodicu, a drugu namenjenu najmu. Palata, u svom sadašnjem veličanstvenom obliku, predstavlja njegov drugi projekat. Prvi, zamišljen na istoj parceli, bio je odbijen noseći pečat daleko konvencionalnijih arhitektonskih normi i bez ikakvih tragova inovativne secesije. Verovatno zbog tog prvog (i poslednjeg) arhitektonskog neuspeha, drugi Rajhlov projekat je odavao počast hrabroj inovativnosti i umetničkom izražaju.

Palata koju je projektovao za svoju porodicu, danas poznata kao „Rajhlova palata“, jedno je od najraskošnijih dela subotičke secesije. Smatra se pravim remek-delom arhitekture sa kraja 19. i početka 20. veka. U njoj se ogleda njegovo duboko znanje i talenat vrhunskog arhitekte. Najlepši dekorativni elementi na fasadi, izrađeni od čuvene Ẓ̌olnai keramike, pružaju palati poseban sjaj. Osnova zgrade napravljena od ružičastog mermera se nežno uklapa u ambijent grada. U izradi vitraža korišćeno je Murano staklo čije bogate boje i elegantni mozaici oživljavaju svaki kutak.

Šarene fasade, ukrašene mozaicima i vitražima, sjaje i danas kao i pre, stvarajući očaravajuću igru svetlosti i boja koja privlači poglede prolaznika. Rajhlova palata, sa svojom neponovljivom lepotom, predstavlja pravi raj za ljubitelje fotografije koji ovde pronalaze inspiraciju u svakom detalju, svakoj liniji i svakom odrazu svetlosti. U ovim prostorijama, spoj umetnosti i arhitekture postaje vidljiviji nego ikada, ostavljajući neizbrisiv trag u dušama svih koji ih posete. Podignuta 1904. postala je jedno od najmarkantnijih ostvarenja mađarske secesije i predstavlja životno delo arhitekte Rajhla.

KARAKTERISTIKE

Pročeljem palate dominira veličanstveni centralni deo sa ulaznim reprezentativnim portalom, koji poziva na ulazak u svet raskoši i elegancije. Ovaj portal je uokviren prefinjenom keramikom iz Pečuja i delikatnim kovanim gvožđem, stvarajući tako impresivan vizuelni utisak. Sa svake strane, lođe su ukrašene drvenim erkerima, pomno osmišljenim kao kibicfensteri, koji su dodatno obogaćeni živopisnim venecijanskim mozaikom. Ova raznovrsnost i bogatstvo materijala, koja se oslikava na fasadi, preneta je i u enterijer, gde svaki kutak priča svoju priču o umetničkoj viziji Rajhla.

Unutrašnjost palate je raj za ljubitelje estetike. Svaka prostorija je pažljivo projektovana. Plafonski gipsani reljefi i reljefni frizovi koji krase gornje delove zidova, daju prostorijama notu elegancije i umetničke izraženosti. Na spratu se, pored prostrane trpezarije koja je služila i kao balska dvorana, nalaze muški salon za pušenje i bilijar sala. Odmah pored njih, muzički salon, mesto gde su se okupljali umetnici i ljubitelji muzike.

Iza muškog salona smešteni su ženski salon i spavaća soba, povezana sa kupatilom, garderobom i dečijom sobom. Tako planirana stvorila je savršenu harmoniju između funkcionalnosti i udobnosti. Palata je takođe obuhvatala prostoriju za porodični doručak povezana sa kuhinjom u prizemlju.

Fasada dvorišnog dela stilski je izvedena u skladu sa celokupnim konceptom palate Rajhl, ali je diskretno deljena ogradom od kovanog gvožđa, koja dodatno naglašava eleganciju prostora. Terasa sa pažljivo postavljenim držačima za cveće poziva na uživanje u prirodi i opuštanju. Sa ulice, park Rajhlove palate sakriven je visokom ogradom, koja stvara osećaj intime, dok mala drvena kapija i velika kolska kapija pružaju ulaz u ovaj očaravajući ambijent.

LEGENDE

Palata Rajhl, osim svoje arhitektonske lepote, obavijena je brojnim misterijama i legendama koje dodatno doprinose njenoj zagonetnoj atmosferi. Ove priče, prenošene s generacije na generaciju, često su rezultat mešavine istorijskih događaja, lokalnih verovanja i umetničke slobode naratora. Sve one su, u većoj ili manjoj meri, neproverene, istorijski neispitane i neosnovane. Ipak, kao takve, daju onu najbitniju kap u koktelu zanimljivosti svakog zdanja.

       

Prema svedočanstvu Rajhlove unuke njen deda je bio pravi pionir svog vremena. Imao je ne samo svoj automobil, već i sopstvenog vozača. U doba kada su ulice još uvek prašile konjske zaprege, bila je to prava senzacija. U Subotici, gradu prepunom šarma i istorijskih znamenitosti, ovaj automobil mogao je biti tek drugi u gradu, što je dodatno podizalo njegov društveni status. Zamislite samo kako se Rajhl, uzdignute glave, vozao kroz gradske ulice, dok su ga znatiželjni prolaznici posmatrali s mešavinom divljenja i zavisti. Automobil je bio simbol modernosti, a vozač, nemi svedok mnogih razgovora i tajni. 

O Rajhl Ferencu priča se da je bio u veoma bliskom srodstvu s Ferencom Ajzenhutom, talentovanim slikarem čija je najznačajnija kreacija, monumentalna slika „Senćanska bitka“, smeštena u somborskoj Županiji, postala simbol kulturne baštine Srbije. Njihova povezanost nije bila samo porodična, već i umetnička, jer se Rajhl često inspirisao Ajzenhutovim radovima. Posebno se ističe njegov doprinos u dekoraciji takozvanog „turskog salona“, gde je pažljivo odabranim orijentalističkim slikama stvorio atmosferu koja dočarava duh prošlih vremena. Ove slike, bogate bojama i detaljima, ne samo da su obogatile prostor, već su i pričale priče o dalekim zemljama, čime su dodatno učvrstile Rajhlovu reputaciju kao istinskog estete i ljubitelja umetnosti.

LEPA GUTMANKA

U ovoj mističnoj i emotivnoj priči, ljubav se isprepliće sa sudbinom, a dve osobe postaju simboli strasti i žrtvovanja. Kako su poznavaoci situacije prepričavali svoja zapažanja, tako su se rodile legende o zabranjenoj ljubavi koja je obeležila ne samo živote ovih dvoje ljudi, već i čitav grad. Rajhl, poznat po svojoj duhovitosti i šarmu, nije mogao da odoli lepoti Regine Gutman, supruge bogatog trgovca. Njihovi pogledi su se prvi put sreli na jednoj od gala večera, gde su se spajali svetovi umetnosti i trgovine. Regina, sa svojom blistavom lepotom i duhovitošću, bila je poput svetionika u Rajhlovom životu, a on je bio čovek koji je mogao da joj pruži sve ono što njen suprug nije – strast, inspiraciju i romantične snove o budućnosti.

U želji da očara lepu Gutmanku, Rajhl je odlučio da izgradi palatu iz snova, mesto gde bi svaka dama želela da živi, a svaka ljubavna priča mogla da procveta. U toj zamisli, uspelo mu je da se sprijatelji sa Lajošem Gutmanom, koji je bio dobričina i verovao je u Rajhlovu viziju. Naivno je pristao da se preseli u drugu zgradu, ne sluteći da je to bila samo kulisa za tajne sastanke njegove supruge i ambicioznog arhitekte.

Tajni prolaz Između dve zgrade postao je mesto gde su se njih dvoje susretali, daleko od znatiželjnih očiju prolaznika i posluge. U tom prolazu, Rajhl i Regina su razmenjivali šapate ljubavi, planirali budućnost i sanjali o životu u palati koju je on gradio s ljubavlju i strašću. Njihovi trenuci zajedno bili su ispunjeni radošću, ali i tugom, jer su oboje znali da je njihova ljubav zabranjena.

ODLAZAK IZ SUBOTICE

Kao što to uvek i biva, tajne nisu dugo tajne. Saznavši o vezi svog dobrog prijatelja i supruge, Lajoš i Regina napuštaju Suboticu, a Rajhl ostaje u sramoti, slomljenog srca. U toj tami, prodao je obe kuće, ostavljajući iza sebe ne samo materijalna dobra, već i deo svoje duše. Njegov odlazak u Segedin bio je pokušaj da pobegne od bola, ali i da pronađe novi put u životu.

Iako su se pojavile spekulacije o razlozima njegovog odlaska i prodaje nekretnina, najstariji meštani znali su da nije baš sve istina. Dok su jedni tvrdili da je Rajhl izgubio kuće u kartama na Božić 1908. godine, drugi su govorili da je zbog sramote pobegao iz grada. Najverodostojnija priča ostala je ona o neplaćenom projektu u Aleksi Šantiću. Ostavši bez prihoda bio je primoran da se samo posle četiri godine oprosti od svoje palate iz snova i preseli u Segedin. 

DALJA SUDBINA

Zgrada, nekada ponosna Rajhlova palata, prodata je na licitaciji, a njena sudbina postala je deo mračnih stranica istorije. Tokom Velikog rata, njeni zidovi su postali svedoci patnje i nade, dok je zgrada služila kao bolnica. Bila je mesto gde su se rane lečile, a ljudski duh borio protiv košmara. Novine na mađarskom jeziku iz tog vremena, danas su jedini podsetnik na vreme kada su zvuci koraka medicinskog osoblja i jecaji bolesnika ispunjavali prostore nekadašnje elegancije.

Nakon rata, postala je dom za najmanje dve porodice, iznajmljena od industrijalca i verovatnog vlasnika, Jožefa Hartmana. U toj zgradi, gde su se nekada održavali balovi i salonske večere, sada su se čule svakodnevne brige i smeh dece. 

   

   

GAVANSKI I ŠOSBERGEROVI

U toj palati živeli su Gavanski, Ljubica i Aleksandar, studenti subotičkog međuratnog Pravnog fakulteta. Njihov život bio je ispunjen snovima i ambicijama, a fotografije iz ’30-ih godina 20. veka, koje je ustupio njihov sin Miloš, pričaju priču o mladosti prožetoj željom za znanjem i slobodom. Miloš, jednog dana, ušao je u Galeriju savremene umetnosti i rekao da je došao da vidi gde su mu živeli roditelji pre njegovog rođenja. Njegove reči došle su neočekivano. Niko do tada nije znao za ovaj detalj i njegov tihi i smireni glas odjekivao je kroz galerijske hodnike, kao eho prošlih vremena, podsećajući na sve ono što je bilo izgubljeno.

Porodica Gavanski napustila je Suboticu početkom Drugog svetskog rata. Bežeći prema Beogradu, dok su se njihovi snovi raspršili poput pahulja na vetru. Porodica Šosberger, predvođena Emilom, apotekarom, sa majkom Anom i sinovima Petrom i Andrijom, takođe je u međuratnom periodu boravila u palati Rajhel. Njihov život u Subotici je, nažalost, bio prekinuti odvođenjem u geto i deportacijom u radni logor u blizini Beča. Iako su preživeli torturu rata, njihova srca su ostala slomljena, a njihova Subotica postala samo sećanje.

Nakon rata, Šosbergerovi su se preselili u Izrael, a zatim u Australiju, daleko od domovine koju su voleli. Njihova priča, ispunjena patnjom i otporom, postala je deo kolektivnog pamćenja, podsećajući nas na krhkost ljudske sudbine.

DOM GALERIJE SAVREMENE UMETNOSTI

Rajhlova palata, nekada simbol ljubavi, gubitka i nade, danas je dom je Galerije savremene umetnosti „Likovni susret“. Uz obilazak galerije, posetioci imaju priliku da kroče u palatu Rajhl, osete duh prošlosti i da se susretnu sa umetnošću koja odražava bogatu istoriju i kulturu Vojvodine. Ferenc Rajhl, sa svojim značajnim doprinosom zajednici, ostavio je neizbrisiv trag u arhitekturi Subotice. Njegovo ime i danas je povezano sa jednim od najlepših arhitektonskih blaga u okolini, sa velikim kulturnim i istorijskim značajem za mađarsku zajednicu u regionu.

U ovoj palati, gde se nekada čuo smeh i muzika, sada se čuje šapat umetnosti. Svaki korak njenim hodnicima donosi priče o prošlim vremenima. Priču o ljubavima koje su se rađale i nestajale, o ljudima koji su u njoj ostavili deo svoje duše. Danas kao i nekada, ostaje svedok vremena. Mesto gde se prošlost susreće sa sadašnjošću, a umetnost postaje most između generacija. I baš u na ovom mestu želim da se zahvalim na pomoći i razumevanju kustoskinje Nele Tonković. Došli smo bez najave sa željama i planovima. A vremena je bilo da nam se izađe u susret. Taman koliko je bilo potrebno. Bez tog vremena priča o Rajhlovoj palati ne bi bila mesto gde se prošlost susreće sa sadašnjošću, a umetnost postaje most između generacija.