Ažurirano februar 2026
Srbija se ima čime pohvaliti, od vojvođanske ravnice do južnih pećina i vodopada. Ali, budimo iskreni, Zlatibor je postao žrtva sopstvenog uspeha. Centar je danas pretesan, bazeni su prepuni, a kafići bruje od buke koja nema nikakve veze sa planinom. Zato sam tog avgustovskog dana odlučio da pobegnem tamo gde planina još uvek dominira nad betonom – ka Torniku.
Ribnica: Tamna voda i zabranjena uživanja
Na pola puta do ski centra, osam kilometara od vreve naselja, leži Ribničko jezero. Nastalo je sedamdesetih pregrađivanjem Crnog Rzava da bi Čajetina imala šta da pije. Brana je impresivna, kao neka minijaturna verzija Đerdapa u srcu šume.
Ono što me je odmah kupilo je boja vode. Tamna je, gotovo mistična, zbog kamenja na dnu, ali je neverovatno čista. Zvanično, kupanje je zabranjeno, ali na onoj vrućini propisi su bili slabiji od ljudske želje za osveženjem. Obala je bila puna ljudi koji su se snalazili za parking kako su znali. Snašao sam se i ja, po onom našem starom receptu „gde god vidiš slobodan pedalj zemlje“. To je onaj Zlatibor koji volim – malo divlji, malo neuređen, ali stvaran.
Uspon kroz borovu tišinu
Krajnji cilj bio je sam vrh, na 1.496 metara nadmorske visine. Ski centar leti nudi svašta: bicikle, sportove, tjubing i onaj bob na šinama. Iskreno, bob je zabavan, ali mu fale šine. Staza je mogla biti duža, jer adrenalinski nalet prođe brže nego što stigneš da uživaš u njemu.
Do samog vrha možete žičarom, ali pravi doživljaj je pešačenje kroz borovu šumu. Proplanci koji presecaju stazu mirišu na detinjstvo i slobodu. Samo treba paziti na ljubitelje planinskog biciklizma koji proleću pored vas. Ipak, panorama-lift je ono što ne smete preskočiti. Odatle se najbolje vidi ta jedinstvena zlatiborska harmonija: livade i četinari koji se talasaju na vetru kao more.
Ruža vetrova i vidikovac za dušu
Tek gore, na vrhu, čovek shvati šta znači pojam „vazdušna banja“. Tu se ukrštaju mediteranski i kontinentalni vetrovi, stvarajući tu čuvenu ružu koja čisti pluća i bistri misli. Par minuta hoda od žičare čeka vas drveni vidikovac. Kažu da je to najlepši pogled u Srbiji. Ne znam da li je najlepši, ali je sigurno najširi. Ceo zlatiborski plato vam je na dlanu, onako moćan i beskrajan.
Pre nego što se vratite u realnost podnožja, svratite u onaj mali restoran na vrhu. Popijte piće, sedite i ćutite. Uživajte u miru koji ste zaslužili bežeći od kafića i gužve.
Tornik je mesto koje se mora obići. On je dokaz da Zlatibor još uvek ima dušu, samo je treba potražiti malo dalje od centra. Preporučujem ga od srca svakome ko želi da oseti planinu, a ne samo da bude viđen na njoj.
© 2018–2026 Iz mog ugla – P. Božin. Sva prava zadržana. Strogo zabranjeno preuzimanje sadržaja i fotografija bez dozvole autora. Sadržaj zaštićen digitalnim otiskom. [Uslovi korišćenja]