Ažurirano 2026
Austrija je zemlja Alpa i predivnih planina, ali ima jedno mesto koje ih sve nadvisuje, ne samo po visini, već po onome što vam radi iznutra. U srcu Nacionalnog parka Hoe Taurn (Hohe Tauern) stoji Grosglokner (Grossglockner). Sa svojih impozantnih 3.798 metara on ne dominira samo regionom već i vašim mislima dok mu se polako, krivinom po krivinu, približavate. Sam vrh ostaje za alpiniste, ali Franc Jozefova visija (Kaiser Franz Josefs Höhe), do koje stiže svako ko ima automobil i strpljenja za 36 krivina, pruža pogled na Grosglokner koji oduzima dah. Po vedrom danu možete videti čak i planinarе kako se penju prema vrhu, sitne tačkice na belom.
Grosglokner, najviša planina Austrije i čuvar Alpa
Kada se kaže „planine u Austriji„, misli se na ceo niz visokoalpskih vrhova koji probadaju nebo duž cele zemlje. Ali jedan od njih stoji iznad svih. Grosglokner, sa 3.798 metara nadmorske visine, najviša je tačka Austrije i Istočnih Alpa.
Inat i rad, kako je nastala Alpska magistrala
Gradnja Grosglokner Hochalpenstrasse nije bila samo inženjerski poduhvat. Bio je čin prkosa. Počela je 1930. godine, u vreme kada je svet grcao u velikoj ekonomskoj krizi. Dok su drugi sumnjali, preko 3.000 radnika je ručno, uz pomoć krampa, lopate i dinamita, krčilo put kroz surovu planinu. Graditi na visinama gde sneg pada i usred leta bio je podvig ravan herojstvu.
Kada je put konačno otvoren 1935. godine, svet je ostao zadivljen. Danas, dok se lagano vozite i posmatrate krivine koje se nižu jedna za drugom, setite se tih ljudi koji su u kamenu ostavili znoj i snove, da bismo mi mogli da uživamo u pogledu koji oduzima dah.
48 kilometara čistog adrenalina
Na 48 kilometara trase sa 36 oštrih krivina, ne menja se samo visina, već i svet oko vas. Dok se penjete, civilizacija ostaje u dolini, a vi ulazite u carstvo gde vladaju runolist, divokože i oni najsimpatičniji stanovnici Alpa, bucmasti mrmoti.
Za mene su mrmoti prave zvezde ove planine. Ako imate strpljenja, oni će vas pozdraviti karakterističnim zviždukom, a ako imate sreće, prići će vam na korak, sedaće pored vas i gledaće vas onim okruglim, crnim očima kao da pitaju ko ste vi i šta tražite u njihovoj planini. To su trenuci koji daju dušu ovom putu. Niste više samo turista, postajete deo planine koja vas prihvata onoliko koliko ste spremni da je poštujete.
Miris planinskog vazduha, pašnjaci gde raste čuveni runolist, i tišina koja je toliko gusta da je gotovo možete dodirnuti, sve to čini da zaboravite na stres koji ste ostavili dole u ravnici. I da pomislite, ozbiljno pomislite, zašto ste uopšte ikad živeli negde drugde.
Edelweissspitze i dvorana planinskih divova
Najviši vidikovac je Edelweissspitze, na nešto preko 2.500 metara nadmorske visine. Put do njega je uži, kocka pod točkovima podrhtava, a krivine traže punu pažnju. Ali onog trenutka kada izađete na vrh, i pred vama se pruži vidik na trideset vrhova viših od 3.000 metara, zaboravljate na sve.
Oko vas stražare planinski divovi poput Kleinglokner (Kleinglockner) i Johannisberg, dok se u daljini naziru obrisi moćnog Hoe Ajham (Hohe Eichham) masiva. U toj dvorani od kamena i snega, čovek shvati koliko smo mali pred snagom prirode. To je onaj trenutak kada tišina postane toliko glasna da je čujete u grudima i kad požalite što niste doneli bolji fotoaparat.
Dodir sa ledenim dobom na glečeru Pasterce
Najveće stajalište Franc Jozefova visija (Kaiser Franz Josefs Höhe) nudi susret s glečerom Pasterce (Pasterze). Najvećim glečerom u Istočnim Alpima, dugim devet kilometara, s ledom koji na nekim mestima dostiže debljinu od 275 metara.
Ipak, taj susret je prožet setom. Gledajući linije dokle je led nekada dosezao, vidite kako se ovaj džin polako, neopozivo povlači. Svake godine po nekoliko metara. To je tiha lekcija o prolaznosti koju vam planina drži bez ijedne izgovorene reči, i koja ostaje s vama još dugo posle povratka kući.
Ako vas alpski glečeri ne puštaju, na Jungfraujoh-u u Švajcarskoj stoji Aleč, najveći glečer u celim Alpima, viđen sa visine od 3.454 metra.
Zlatna groznica u Hajligenblut
Kada krenete dole, prema Hajligenblut (Heiligenblut), nemojte samo projuriti. Napravite pauzu u Fleis i osetite duh starih tragača za zlatom. U hladnim potocima koji vijugaju kroz ovo planinsko selo još uvek se kriju tajne koje će vam iskusni tragači rado otkriti.
Možda nećete postati bogati, ali onaj osećaj kada u situ zaiskri nešto žuto, to je uspomena koja se ne kupuje ni u jednoj suvenirnici, a nosite je kući vredniju od bilo kog magneta za frižider.
Sam Hajligenblut je, usput, jedno od najlepših planinskih sela u Austriji. Crkva sv. Vinka Fererskoga, zabodena u planinski pejzaž sa cvetnim vrtovima ispred, prizor je koji fotografišete i kad vam je baterija skoro prazna a umor od avanture jači od svega.
Grosglokner Hochalpenstrasse: Kada ići, koliko košta i šta ne preskočiti
Ulaz košta 46,50€ za auto (električna vozila plaćaju 40€). Aktuelne cene i sve informacije uvek su na zvaničnoj stranici Grossglockner Hochalpenstrasse.
Krenuti treba iz Fuša na Grosglokner Hochalpenstrasse (Fusch an der Großglocknerhochalpenstraße) u pokrajini Salzburg. Sve je tada u jednoj putanji, bez vraćanja. Druga mogućnost je Hajligenblut iz Koruške, ali se put tamo račva pa se jedan krak mora prelaziti dva puta. Moja preporuka: ulaz kroz Fuš, vožnja do Franc Jozefove visije, pa spust prema Hajligenblut. Tako je usput i selo gde možeš okusiti sreću u ispiranju zlata.
Gužva je realna, naročito na poznatim stajalištima. Ko hoće pravi mir, ima jedno rešenje: noćenje. Kad odu poslednji turisti i autobus odnese poslednju grupu selfija, planina postane nešto sasvim drugo. Mrmoti i divokože ne treba tražiti, oni dolaze tebi. Divokože se spuštaju sa stena da u miru pasu travu, kao da ceste i automobila nije ni bilo. Kozorozi (Steinbock) pojavljuju se na liticama kao da ih niko nikad nije naučio da se plaše čoveka.
A noć je bez svetlosnog zagađenja, na 2.500 metara. Nebo iznad Grosglokner Hochalpenstrasse je jedna od onih stvari zbog kojih poželite da nikad niste čuli za grad.
Najlepše mesto za prenoćiti je panorama restoran na vrhu. Budiš se iznad oblaka, bez alarma, bez gužve, sa kafom u ruci i pogledom koji ne staje ni na jednoj fotografiji.
Tih 36 krivina ujutru, sa prvim svetlom, to je Grosglokner kakav retko ko vidi.
Grosglokner Hochalpenstrasse nije samo put. To je hodočašće za svakoga ko voli planinu, gde svaka krivina piše novu priču, a runolist u pukotini stene podseća da život opstaje i tamo gde je vazduh najređi.
Hvala vam što čitate moje priče. Ako želite da prvi saznate gde me je put odveo i vidite više fotografija sa mojih lutanja, zapratite stranicu Iz mog ugla na Facebook-u
