Uvek je pravo vreme da se izadje u prirodu.
Odredište: Predov Krst, na Tari. A tamo je i krajnji cilj, vidikovac Bilješka stena na 1225m nadmorske visine…
Od Mokre Gore, gde sam odseo, put me je vodio kroz Kremna, selo čuvenih proroka, za koje se punih 25 godina tvrdilo da je “nevidljivo” iz vazduha. Na žalost, danas postoji Gugl, i njegova mapa, koja mi je omogućila da pregledam ovo selo iz svih njegovih uglova. Eh ti sateliti, snime i ono što ne bi smeli.
Nisam bio razočaran i taj Gugl me nije sprečio da zastanem i, po ko zna koji put, posetim muzej Kremanskog proročanstva.. Nezaobilazna stanica na putu ka Bajinoj Bašti ili Zlatiboru… Kremna je baš na raskrsnici.. Posle saslušane priče o Kralju u buretu, Čarobnoj kugli i o čuvenoj porodici Tarabići, nisam odoleo a da ne uzmem (kao i svaki put do sada) suvenire… Krenuo sam dalje u pravcu Bajne Bašte, pa zatim prema jezeru Perućac, a odatle Predov Krst.
Njeno visočanstvo, KraljicaTara… Tara je jedna od najlepših planina Srbije, valjda zbog njenih četinarskih i listopadnih šuma, išaranim pašnjacima i livadama.. Netaknuta priroda… Zaslužila je i pre 1981 da dobije krunu Nacionalnog parka.. Ali kod nas je sve drugačije i večito se odugovlači. Mada, bolje ikada nego nikada, što bi se reklo. Rendžeri ovog Nacionalnog parka imaju divan zadatak. Čuvaju prirodu. Čuvaju drveće, životinje, jezero, … Čuvaju ih od ljudi. A na Tari ima šta da se čuva. A i treba da se sačuva. Takvu lepotu moramo sačuvati sledećim generacijama, možda će baš oni znati da iskoriste njenu lepotu. Do jezera Perućac se stiže lepo urađenim putem. Pruža se mogućnost da vozite, a uz put i da uživate u prirodi. Reka Drina, a tu je i reka Godina, duga svega 365 m, pa se zbog toga i naziva tako, mada se naziva još i Vrelo.
Od jezera pa do Predovog Krsta je već malo drugačije.. Loš put, uz to uzan, pa još ako naiđe kamion iz suprotnog smera, adrenalin mora da proradi. Verovatno je to priprema za ono šta čeka na vrhu planine… Ali i tih tridesetak kilometara su prošli, uz kratko zadržavanje u uskom kanjonu rečice Dervente, pa sam stigao do Predovog Krsta. Nadmorska visina: 1075m. Priroda očaravajuća… Rendžeri odlično rade svoj posao… Sačuvali su prirodu od nas. Predov Krst je razmeđe grebenova koje se nalazi u najzabitijem delu Tare, okruženo sa svih strana krivinom Perućačkog jezera na Drini, potpuno mimo puteva, u poslednjem carstvu medveda u ovoj zemlji.. Poslednjih šest kilometara, prešao sam pešice. Rendžeri su mi odali tajnu da se držim samo desno, i nema da promašim. I konačno sam stigao… 1225m nadmorske visine. Bio sam i na višim planinama, ali ovo je bilo posebno za mene, valjda zato što je ipak kod nas, u Srbiji. Vidikovac Bilješka stena, a sa nje predivan pogled: jezero Perućac, reka Drina i Bajina Bašta..
U blizini se nalazi mala koliba koja je sagrađena za potrebe snimanja Lalićevog filma – “Ptice koje nikad ne polete”, i koja se može slobodno koristiti. Potrebno je samo da od vidikovca krenete levo, i posle nekoliko metara ćete već ugledati kolibu. Običaj je da svako ostavi nešto u kolibi. Šta god. Ostavio sam rakiju, ona se neće pokvariti, a nekom će dobro doći. Živeli posetioče ovog predivnog mesta. Prepoznaćeš odakle sam, Nidžina rakija, od šljive, na pozadini je nalepnica… Sa mapom Vojvodine i plavom tačkom – moje selo.. Nekoliko stolova i klupa na otvorenom omogućavaju odmor dok se uživa u pogledu. Tu je i čuvena Pančićeva Omorika. Kraljica među četinarima Balkanskog poluostrva.
Zbog svega toga Nacionalni park Tara mami svojom lepotom, svake godine je sve više posetilaca.
Nemojte se dvoumiti, iskoristite prvu priliku i upoznajteje, našu Kraljicu, i uživajte u njenim čarima.