Vidikovci Nacionalnog parka Tara: Pogled sa krova Srbije

Ažurirano februar 2026

Masiv planine Tare nalazi se u severozapadnom delu zapadne Srbije. Oivičen je dubokim kanjonom reke Drine, dok mu se ogranci spuštaju ka kremanskoj dolini i dolini reke Đetinje. Tu se Tara spaja sa Zlatiborom, stvarajući jedinstven planinski sistem koji oduzima dah.

Put preko Kapije Podrinja i bolna sećanja

Ako ste se uputili ka ovoj lepoti, izaberite put od Valjeva ka Bajinoj Bašti. Put će vas voditi pored brane Rovni. To je nažalost primer kako čovek ume da uništi kulturu i prirodu. Izgradnjom brane žrtvovan je manastir Svetih Arhangela iz 12. veka kao i predivni kanjon Sušice.

Ipak, ubrzo ćete osetiti magiju. Na obroncima Povlena dočekaće vas Kapija Podrinja. Neki kažu da ona ne pripada Tari, ali za mene ovde počinje čarolija. Sa lepo uređenog platoa pruža se pogled na drinsku dolinu i vrhove susedne Republike Srpske. Ipak, nemojte spuštati pogled tik uz ivicu platoa. Razočaraćete se u ljude koji lepotu prljaju svojim otpadom.

Legendarna Bilješka stena

Od Bajine Bašte, preko Perućca, put nas vodi kroz kanjon Dervente ka Predovom krstu. Tamo se na 1225 metara nadmorske visine nalazi Bilješka stena. Ovaj vidikovac me uvek podseća na Batu Živojinovića. Ovde je sniman film „Ptice koje nikad ne polete“, a drvena koliba iz filma i dalje stoji kao nemi svedok filmske istorije. Pogled na jezero Perućac i Drinu odavde je neprocenjiv.

Banjska stena: Najpoznatija, ali da li i najlepša?

Nedaleko od Mitrovca nalazi se Banjska stena. To je najposećeniji i po mnogima najlepši vidikovac. Do njega vodi makadam, a znak zabrane za motorna vozila je tu sa razlogom. Izađite iz svojih automobila i prošetajte tih par kilometara. Udahnite planinu umesto izduvnih gasova.

Mnogi naprave grešku i vrate se posle prvog platoa. Postoje tri vidikovca na Banjskoj steni i svaki nudi drugačiji ugao na jezero Perućac i predeo Osata u Bosni. Naravno, onaj usamljeni bor na ivici litice je obavezan kadar za svaku uspomenu.

Skriveni biseri: Sokolarica i Crnjeskovo

Ako želite da vidite gde se uzgajaju mrki medvedi, posetite Sokolaricu. Nalazi se iznad kanjona Rače i pruža divlji, netaknut pogled na srce Tare. Slično je i sa Crnjeskovom. Put do njega vodi kroz šumu, a sa stene na 1048 metara visine puca pogled na manastir Raču, zadužbinu kralja Dragutina iz 13. veka. Odavde se vidi i stena Krstača, gde je podignut krst u znak sećanja na pećine u kojima su se nekada čuvale dragocene knjige.

Osluša i Zaovljanska magija

Za porodice sa decom idealna je Osluša. Na 946 metara visine, ovaj ravni lokalitet nudi pogled na Bajinu Baštu i Valjevske planine. Na kraju, tu su i Zaovine. Vidikovac na brani Lazići je nezaobilazan. Sa jedne strane vidite Spajića jezero, a sa druge Stolac i vrh Zborište, najvišu tačku Tare sa 1544 metra visine.

Tragovi koje ostavljamo

Na kraju, opet ista tema koja me zgrozi gde god da sam u Srbiji. Kakvi smo mi to ljudi? Tara nudi toliko toga, a mi ostavljamo smeće i potpise po stenama. Zar vam je pamćenje toliko kratko da morate urezati ime u drvo ili kamen? Tara je kraljica među planinama. Ona čeka nove generacije i nadam se da će je one ceniti više nego mi danas.

© 2018–2026 Iz mog ugla – P. Božin. Sva prava zadržana. Strogo zabranjeno preuzimanje sadržaja i fotografija bez dozvole autora. Sadržaj zaštićen digitalnim otiskom. [Uslovi korišćenja]