Masiv planine Tare nalazi se u severozapadnom delu zapadne Srbije, oivičen dubokim kanjonom reke Drine, dok mu se ogranci spuštaju ka kremanskoj dolini i dolini reke Đetinje, gde se spaja sa ograncima Zlatibora.
Ako ste se uputili ka ovoj lepoti, izaberite put od Valjeva ka Bajinoj Bašti. Put će vas voditi pored brane Rovni. Baš lep primer uništavanja kulture i prirode od strane čoveka… Izgradnjom brane žrtvovan je manastir Svetih Arhangela iz 12.veka kao i predivni kanjon Sušice.
Imaćete priliku da uživate u lepoti planine Povlen, a ubrzo ćete se morati zaustaviti…
Tu je vidikovac Kapija Podrinja Neki mi zameraju što ga svrstavam među vidikovce Nacionalnog parka, i znam, rekli ste mi da se nalazi na obroncima Povlena, ali, da li je to bitno? Kako za koga… Meni ovde počinje magija Tare, tu u Podrinju. Naravno, iskoristio sam priliku da ovekovečim ovu lepotu, uz pomoć moje male manekenke.. Ništa lepše nego obilazak u društvu porodice…
Lepo izgradjen plato i predivan pogled na drinsku dolinu, planinske predele opštine Bajina Bašta, kao i na susednu Republiku Srpsku…Sve je to lepo, ali nemoj spuštati pogled tik uz plato vidikovca, razočaraćeš se… Razočaraćeš se u ljude…
Koji redosled vidikovaca da uzmem, a da se ni jedan ne oseti manje bitinim?! Najbolje da krenem redom…
Od Bajine Bašte, preko Perućca, put nas je vodio kroz kanjon Dervente prema Predovom krstu i vidikovcu Bilješka stena.
Predivno mesto na 1225 m.n.v., pruža pogled na jezero Perućac, Bajinu Baštu i na reku Drinu. Ovaj vidikovac me stalno podseća na našeg legendarnog glumca Batu Živojinovića. Neobičan je to osećaj kad znaš da je i ovaj velikan uživao u lepotama ovog vidikovca, dok se snimao film „Ptice koje nikad ne polete“.
Tu je i drvena koliba sagradjena za potrebe Lalićevog filma…Zar su i svi oni bili u njoj, kao i mi sada ?! Lepa uspomena ovaj vidikovac…
Vidikovac Kozja stena nije preporučljiv za posećivanje, pošto staza nije uređena, a ni vidikovac nije obeležen niti ograđen, a nema ni staze do Kozje pećine koja se nalazi ispod vidikovca… Šteta… Nemojte se mučiti da ga tražite, bolje pođite kolima putem Perućac – Mitrovac. Solidan put, izgrađen za potrebe hidroelektrane, zadovoljiće vas sa nekoliko mogućnosti za zaustavljanje.Razlika je samo u visini.
Sam vidikovac je iza vas na steni, i na visini od 962 m. Odavde se pruža od prilike isti pogled kao i sa Banjske stene. Ipak, nemojte se uzdati u ovu tvrdnju, ni sam sebi nisam verovao, nego sam želeo da iz posetim sve.
Nedaleko od od Mitrovca na Tari je i vidikovac Banjska stena. Najposećeniji, i kažu, najlepši. Najposećeniji, u to ne sumnjam, a da li je najlepši? Moguće, mada je za mene Tara nešto posebno, i svaki njen kutak je za mene najlepši. Do Banjske stene se stiže makadamom, 10ak km od Mitrovca. Do, kažimo, kružnog toka se može i kolima, a posle pešice. Nervirali su me oni pametnjakovići koji misle da se kolima mogu popeti do samog vidikovca, pa ignorišu znak za zabranu prolaska motornih vozila. Kako mi to smeta… Pa čoveče, u prirodi si, u planini, izađi iz te kante i protegni noge malo, udahni svež vazduh, dobro će ti doći. Ili si tip koji ostavlja udubljenje u kauču kada ustane, i kojem je teško i da diše? Da se vratim na Banjsku stenu…
Mnogi posetioci greše na ovom mestu. Vraćaju se već posle posete prvog platoa, ili da kažem vidikovca. Tu je i onaj Bor, mali i razgranati, obavezan na fotografiji svakog posetioca.
Međutim, to nije sve, ima tri vidikovca, i to nedaleko jedan od drugog. Obezbeđeni su svi, uspon nije veliki, a pogled je predivan. Pogled na jezero Perućac, Drinu, i područje Osata u Bosni i Hercegovini.
Kada se spuštate od Mitrovca ka putu Bajina Bašta – Kremna, možete posetiti i vidikovac Sokolarica. Na samo 1,5 km od centra Sokoline, ili 11 km od Kaluđerskih Bara, moći ćete uživati u lepoti kanjona Rače koji je poznat kao uzgojni rezervat mrkog medveda, i same Tare.
Nedaleko od puta Bajina Bašta – Kremna nalazi se i manastir Sv. Trojice i manastirski stanovi. Pred sam ulaz je i ona, kraljica ovih prostora, Pančićeva omorika. Gledaj i ne diraj. Vratićeš se ovom kraju, poželećeš da je vidiš opet… Na samo 900 m udaljenosti nalazi se i vidikovac Crnjeskovo.
Kratak put kroz šumu, i onda stena, na kojoj stoji: vidikovac Crnjeskovo 1048 m. Pogled, naravno, opet onaj iz snova… Predivan. Kanjon Rače, prašuma bukve, u kojoj je smešten istoimeni manastir, zadužbina kralja Dragutina Nemanjića iz 13 veka. Odavde se vidi i stena Krstača, na kojoj je podignut metalni krst u sećanje na vreme kada su se pećine ispod stene koristile kao skrovište za knjige…
Tu je i vidikovac Osluša, na 946 m.n.v. sa kojeg se pruža lep pogled na Drinu i Bajinu Baštu, Valjevske planine i susednu Republiku Srpsku. Nalazi se na ravnoj Tari, na samo 8 km od Mitrovca i pogodan je lokalitet za malu decu.
Naravno, tu je i nezaobilazno jezero Zaovine, sa svojim putem oko celog jezera, gde se pružaju predivni pogledi na jezero i okolne planine. Naravno, najpoznatiji je vidikovac na brani Lazići,
odakle se sa jedne strane pruža pogled na Spajića jezero, a sa druge na Stolac u Bosni i Hercegovini kao i na oklne vrhove, od kojih je najvišlji Zborište sa 1544 m.n.v.
Na kraju, opet ista tematika, koja me svaki put zgrozi, ma gde bio u Srbiji… Kakvi smo mi to ljudi?! Toliko predivnog nudi Tara, a mi, koji smo došli da uživamo u prirodi, vidikovcima i svežem vazduhu, ostavljamo tragove za sobom… „Laza je bio tu“ i datum. Pa zar ti je pamćenje toliko kratko da moraš ime da zapišeš, da ne zaboraviš? Ili još gore, smeće… Vidikovac, predivan pogled, fotografisanje i na kraju, ostaviš svoje smeće. Pa zar ga i kod kuće razbacuješ??? A Tara, ona je i dalje tu, kraljica među planinama, i čeka neke nove generacije, koje će je više ceniti nego mi sada…
POSETITE FACEBOOK STRANICU
Nije opisan vidikovac Sjenič (Vitomirovac).
On se nalazi iznad Predovog krsta, u sredini masiva, pa time ima široki pogled.
Uređene su dve platforme, jedna vertikalna i jedna horizontalna.
Na vertikalnoj postoji i panoramska fotografija sa oznakama mesta koja se vide.
Hvala Gorane, njega sam nenamerno zapostavio ( na žalost.. )