Vidikovci Tare: Kompletni vodič od Banjske stene do Drlija i Crnjeskova

Ažurirano maja 2026.

Masiv planine Tare ponosno stoji u severozapadnom delu zapadne Srbije. Oivičen je dubokim kanjonom reke Drine dok mu se ogranci tiho spuštaju ka Kremanskoj dolini i dolini reke Đetinje. Tu se Tara spaja sa Zlatiborom i stvara jedinstven planinski sistem koji oduzima dah svakome ko ume da sluša tišinu šume. Ako tražite kako doći do vidikovca Banjska stena, Bilješka stena ili skrivenih lokacija poput Drlija i Crnjeskova, na pravom ste na mestu.

Vidikovci Nacionalnog parka Tara: Kako ih podeliti i isplanirati

Kada se pomenu vidikovci Nacionalnog parka Tara, prva asocijacija je ona neopisiva sloboda koja vas obuzme dok stojite na samoj ivici moćnog kanjona. Ukoliko planirate svoj odmor i istražujete šta videti na Tari, odgovor uvek počinje upravo na mestima gde se oblaci i planinski vrhovi dodiruju. U nastavku vam predstavljam koji su to, iz mog ugla, najlepši vidikovci Tare. Opisaću one svetski poznate ali i skrivene bisere koji još uvek u svojoj senci čuvaju mir netaknute prirode.

Znam da se kod onih koji prvi put posećuju ovu kraljicu planina ili joj se stalno vraćaju uvek javljaju ista pitanja. Nedoumice o tome koje su to lepote Nacionalnog parka Tara ili koji su najlepši vidikovci Tare, zapravo su polazna tačka svakog dobrog putovanja. Ovim tekstom želim da pomognem svima koji traže znamenitosti Tare na jednom mestu ali i da vam olakšam samu organizaciju vašeg puta.

Evo kako sam ja podelio Taru na pet celina da bih maksimalno iskoristio vreme bez lutanja i zaobilaženja. Ukoliko vas pored vidikovaca zanimaju i ostali lokaliteti, moj tekst Najlepša mesta na Tari: Šta obići i kako isplanirati put? nudi vam taj detaljan plan puta kroz sve te čudesne regije.

Kapija Podrinja: Mesto gde počinje čarolija Tare

Ako ste se uputili ka ovoj lepoti, izaberite put od Valjeva ka Bajinoj Bašti. Put će vas voditi pored brane Rovni. To je nažalost primer kako čovek ume da povredi kulturu i prirodu zarad projekata sumnjive vrednosti.

Izgradnjom brane žrtvovan je manastir Svetih Arhangela iz 12. veka, poznatiji kao Valjevska Gračanica. Potopljen je i predivni kanjon Sušice što ostavlja tihu ranu u pejzažu i sećanju naroda ovog kraja.

Ipak, ubrzo ćete osetiti pravu magiju. Na obroncima Povlena dočekaće vas Kapija Podrinja. Iako neki kažu da ona administrativno ne pripada Tari, za mene ovde počinje čarolija. Sa platoa pruž se divan pogled na drinsku dolinu i vrhove susedne Republike Srpske koji se plave u daljini.

Apel: Danas je izgled vidikovca Kapija Podrinja sasvim izmenjen. Neko je dobio dozvolu da tu postavi automate za kafu i piće, što ja ne razumem kako i zbog čega? Probao sam da potražim odgovor i da ga dobijem dobijem iz prve ruke. Kao i u većini slučaja kada su škakljiva pitanja, „mi nismo nadležni“ je jedino što se čuje. Pitanje je vremena kada će krenuti sa pljeskavicama i kokicama. Molim vas, nemojte spuštati pogled tik uz ivicu platoa. Razočaraćete se u ljude koji lepotu prljaju smećem. Čuvajmo našu prirodu da bi ona čuvala nas.

Banjska stena: Zašto je najpoznatiji vidikovac Srbije

Nedaleko od Mitrovca nalazi se Banjska stena, verovatno najfotografisanije mesto u Srbiji. Do njega vodi makadamski put a znak zabrane za motorna vozila stoji sa jasnim razlogom.

Izađite iz svojih automobila i prošetajte tih par kilometara. Udahnite duboko miris četinara umesto izduvnih gasova. Planina se ne doživljava kroz staklo auta već kroz svaki korak po njenom mekom tlu.

Mnogi naprave grešku i vrate se posle prvog platoa sa klupama i ogradom. Postoje tri vidikovca na Banjskoj steni i svaki nudi drugačiji ugao na smaragdno jezero Perućac. Onaj usamljeni bor je na žalost izgoreo u požaru tako da ga danas nema. Budite oprezni jer je vidikovac tu da se divite prirodi a ne da se sa njom poigravate.

Dok posmatrate Drinu kako vijuga duboko u ponoru, pročitajte priču o ljudskoj surovosti koju sam doživeo posetivši vidikovac Banjska stena.

Bilješka stena: Film, magla i pogled na Perućac

Od Bajine Bašte preko Perućca put vodi kroz kanjon Dervente ka Predovom krstu. Tamo se na nalazi usnula Bilješka stena. Ovaj vidikovac mene uvek podseti na Batu Živojinovića.

Ovde je sniman kultni film „Ptice koje nikad ne polete“. Drvena koliba iz filma i dalje stoji kao nemi svedok dok prkosi vremenu i oštrim vetrovima sa Drine. Pogled na jezero Perućac odavde deluje gotovo nestvarno, kao da je naslikan rukom nekog drevnog majstora. Bilješka stena se nalazi na 1.225 metara nadmorske visine, 15 kilometara od Bajine Bašte prema Predovom krstu. Jedini vidikovac na Tari koji čuva autentičnu filmsku istoriju.

       

Vidikovac Drlije: Kanjon Rače i mrki medvedi Tare

Ako želite da osetite divljinu u njenom najčistijem obliku,od Bilješke stene krenite dalje i posetite vidikovac Drlije. On se nalazi iznad veličanstvenog kanjona Rače. To je mesto gde se uzgajaju i slobodno kreću mrki medvedi pa budite na oprezu i duboko poštujte njihovu teritoriju.

Vidikovac Drlije pruža pogled na srce Tare koji nije ušminkan za turiste. Ovde nema ograda i asfalta već samo vi i sirova snaga prirode. Ovi vidikovci su samo deo onoga što ova planina krije i ako želite drugačiju avanturu i beg iz gužve za vas su skrivena mesta Nacionalnog parka Tara.

Crnjeskovo: Vidikovac sa pogledom na manastir Raču

Put do vidikovca Crnjeskovo vodi kroz gustu i mirisnu borovu šumu. Sa stene na 1048 metara visine imate pogled na manastir Raču, zadužbinu kralja Dragutina iz 13. veka. Ovaj manastir je bio centar pismenosti i čuvar našeg identiteta kroz duge vekove.

Odavde se vidi i stena Krstača. Na njoj je podignut krst u znak sećanja na skrivene pećine u kojima su se nekada čuvale dragocene knjige Račanske prepisivačke škole. To je istorija ispisana u kamenu i veri.

Ravna stena: Vidikovac bez gužve i srednjovekovni grad divova

Dok se velika većina posetilaca okuplja na popularnoj Banjskoj steni, na samo par kilometara od Zaovljanskog jezera nalazi se mesto gde verovatno nikoga neće biti. Mada je pravo ime Ravna stena, meštani je nazivaju „Grad“ jer izgleda kao da su je isklesali divovi. To ime je najverovatnije dobilo zbog ostataka srednjovekovnih utvrđenja koja svedoče o nekim davnim i mističnim vremenima.

Vidikovac Sjenič: vidikovac sa drvenom osmatračnicom

Na nekih 5 km od Predovog Krsta, na vidikovcu Sjenič ćete uživati u poglednu na klisuru Dervente i Perućac. Iako je blizu šumskog puta, ostavite vozilo dalje i uživajte u šumovitoj Tari. Ovde sam imao prilike da vidim i neke „obožavaoce prirode“ koji samo što se na osmatračnicu nisu kolima popeli. Ne bih spominjao iz kojih gradova zalutaju ovakvi „biseri“ na Taru. Prepoznaćete ih i vi, i to lako. Na prvi pogled.

Osluša: Paraglajding i porodični vidikovac Tare

Za porodice sa decom idealna je Osluša. Na 946 metara visine ovaj ravni lokalitet nudi otvoren pogled na Bajinu Baštu. Zbog specifičnih vazdušnih struja Osluša je omiljena tačka za paraglajdere koji odavde hrabro poleću u osvajanje plavog neba.

Na kraju ne smete zaobići Zaovine. Vidikovac na brani Lazići je mesto gde se dodiruju dva jezera. Sa jedne strane je Spajića jezero gde je Pančić pronašao svoju omoriku i pogled na Stolac i vrh Zborište (najviša tačka Tare na 1544 metra visine) a sa druge strane tarsko more. Zaovljansko jezero, kako ga domaćini nazivaju. Ovaj predeo zaslužuje posebnu pažnju, i savetujem vam da se bolje upoznate sa vidikovcima i plažama jezera Zaovine jer u vrelim letnjim danima ovo je idealno mesto za osveženje.

Uroševa stena i Zmajevac: Novi vidikovci za istraživače

Pravi avanturisti uvek traže nove horizonte i mesta koja još uvek nisu postala deo masovnog turizma. Do Uroševe stene se stiže relativno lako jer se nalazi na samo 2 kilometra od Kaluđerskih Bara. Opremljena je klupom i osmatračnicom za ugodno uživanje u pogledu. Ako nastavite par stotina metara dalje u šumu, stižete na novo mesto odakle se pruža predivan pogled na utvrđenje Solotnik.

Tu je i novi dragulj za istraživače, vidikovac Zmajevac. Nalazi se kraj makadamskog puta koji spaja Sekuliće i Mokru Goru. U blizini su i Zmajevački potok kao i Tićkova česma. Ovo je mesto za pravi predah gde zvuk vode i šum vetra stvaraju savršenu simfoniju, daleko od svih utabanih staza.

Ovo su lokacije rezervisane za one koji se Tari stalno vraćaju i uvek žele da otkriju nešto novo. Ukoliko tražite još sličnih lokacija, detaljan vodič za skrivena mesta na Tari čeka vas na mom blogu gde sam mapirao tačke koje većina prolaznika nikada ne primeti.

Naravno, ovo nisu svi vidikovci Tare. Nemojte sve ni tražiti od jednom, nećete imaati dovoljno vremena da ih obidjete. Tara je ipak mesto koje se jednom poseti a svaki drugi put joj se vraća. I zavolećete je jer nudi ona puno više od vidikovaca. Neopisiva lepota svakog kutka, izvori, jezera i ponajviše ljudi. A da bi ste sve to upoznali, treba vremena.

Tragovi koje ostavljamo (I koje ne bi trebalo)

Na kraju se opet moram vratiti na temu koja me boli a to je smeće. Kakvi smo mi to ljudi? Tara nam nesebično daje sve a mi joj vraćamo plastikom i urezanim imenima na stenama.

Zar vam je pamćenje toliko kratko da morate uništiti drvo da biste dokazali da ste postojali? Tara je kraljica među planinama. Ona će nas nadživeti ali je naša sveta dužnost da je ostavimo čistom i netaknutom za one koji dolaze dugo posle nas. Ostavite samo otiske stopala i ponesite samo fotografije.

---

Praktične informacije (FAQ)

Koji vidikovac ima najbolji pogled na zalazak sunca? Vidikovac Osluša i Banjska stena su apsolutni favoriti za „zlatni sat“ jer njihova pozicija dozvoljava da uživate u najlepšim bojama neba nad kanjonom Drine. Ako tolerišete gužvu. Ako bi ipak da uživate u trenutku, pronadjite Dikavu, ali ne recite nikome.

Kako doći do Banjske stene kolima? Put od Mitrovca je makadamski. Postoji parking pre ulaska u zonu zabrane odakle vam treba oko 20 minuta lagane šetnje kroz šumu do samog vidikovca.

Da li su vidikovci bezbedni za decu? Banjska stena i Osluša imaju uređene zaštitne ograde i potpuno su sigurni za najmlađe. Sokolarica i Crnjeskovo su znatno divljiji i zahtevaju maksimalan oprez roditelja.

Važna napomena za sve posetioce: Ne zaboravite da smo mi u Nacionalnom parku Tara samo gosti i da je naša obaveza da poštujemo prirodno stanište divljih životinja. Neretko se na ovim stazama sreću bezopasni stanovnici šume, ali je moguć i susret sa poskokom, divljim svinjama ili vukovima, dok u dubljim i skrivenijim delovima planine caruju mrki medvedi. Upravo zbog vaše bezbednosti i očuvanja mira ovih plemenitih životinja, moj najvažniji savet je da nikada ne silazite sa obeleženih planinarskih staza.

© 2018–2026 Iz mog ugla – P. Božin. Sva prava zadržana. Strogo je zabranjeno preuzimanje tekstova i fotografija bez pismene dozvole autora. Sadržaj je zaštićen digitalnim otiskom i redovno se prati putem DMCA servisa. Neovlašćeno korišćenje podleže fakturisanju i pravnoj odgovornosti.. [Uslovi korišćenja i Politika privatnosti]

Hvala vam što čitate moje priče. Ako želite da prvi saznate gde me je put odveo i vidite više fotografija sa mojih lutanja, zapratite stranicu Iz mog ugla na Facebook-u