Vožnja od Mitrovca do čuvenog mesta kao što je Banjska stena trebala je da bude samo još jedna u nizu poseta planinskom biseru kakav je Nacionalni park Tara. Jesen je već uveliko obojila šumu, a opalo lišće davalo je onaj prepoznatljiv, smirujući šum pod točkovima. Ipak, taj mir je prekinuo prizor koji nismo očekivali.
Put ka Banjskoj steni: Znak koji smo prevideli
Nešto malo, jedva vidljivo, skakutalo je ivicom puta. Više kao zečić nego pas, jedno malo štene se užurbano spuštalo ka Mitrovcu, ne obazirući se na vozila. Pomislili smo ono najbezbolnije: „Jadničak, izgubio se, pa trči kući“. Nismo ni slutili da je to samo početak priče koja će nam ogoliti ljudsku prirodu. Ova deonica puta često krije prizore divljine, ali prizor napuštenog bića uvek ostavlja gorak ukus, bez obzira na to koliko je priroda oko vas veličanstvena.
Kako stići do vidikovca Banjska stena i šta videti?
Banjska stena je kultno mesto i verovatno najfotografisanija tačka u Srbiji. Do nje se stiže makadamom, desetak kilometara od mesta Mitrovac na Tari, do tačke koju ja nazivam „kružni tok“, a zatim se nastavlja pešice kroz gustu četinarsku šumu. Ovaj čuveni vidikovac na Tari nudi pogled na jezero Perućac, kanjon Drine i predele susedne Bosne i Hercegovine, što je iskustvo koje svaki ljubitelj prirode treba da doživi u smiraj dana.
Simboli Tare: Perućac, Drina i jedna napuštena duša
Sam lokalitet je odlično uređen i prilagođen turistima koji traže najbolje vidikovce Tare. Jedan plato krasi klupa za odmor, drugi drvena tabla u obliku medveda (zaštitnog znaka ove planine), a na trećem je durbin spreman za posmatranje dalekih horizonata i reke Drine. Ipak, raskoš koju nudi ovaj vidikovac Banjska stena tog dana ostala je u senci ljudske neodgovornosti.
Trenutak koji menja sve: Tužne oči na ivici ambisa
Ali tog dana, među tim stenama, dočekale su nas tužne braon okice drugog šteneta. Jadničak je stajao tamo, sam, uplašen i gladan, na samoj ivici ambisa, prepušten surovoj planini. Dok smo mu nudili hranu i sklapali brzo prijateljstvo, shvatili smo surovu istinu. Ovo nije bio slučajni beg od kuće. Ovo je bio rezultat ljudske neodgovornosti na mestu gde bi trebalo da slavimo život i prirodu.
Spasavanje sa litice: Put nazad ka ljudskosti
Odlučili smo. Mališan ide sa nama. Dok smo se spuštali ka kolima, on nas je pratio na odstojanju, polako shvatajući da želimo da mu pomognemo. Kod parkinga nas je sačekalo još jedno štene. Bilo je sada jasno, tri mališana koja smo sreli, nisu se zaželela najlepšeg vidikovca Tare.
Susret ta dva mala bića bio je dirljiv. Lavež, igra i neopisiva radost što više nisu sami u divljini. Uz malo muke, uspeli smo da ih smestimo u kola. Vozili smo polako ka turističkom naselju Mitrovac, pazeći da ih ne probudimo. Tražili smo usput i ono prvo štene koje smo videli na početku, ali bez uspeha. Naša dva mala saputnika bila su dokaz da je spasavanje ponekad samo jedan mali krug za čoveka, ali ceo svet za njih.
Mitrovac i šamar realnosti: Kada „slatko“ postane smrtonosno
Kada smo stigli u centar Tare, u naselje poznato po odmaralištu Mitrovac, dogodilo se čudo. Čim smo spustili naša dva putnika na zemlju, niotkuda se stvorilo štene koje smo sreli na putu ka vidikovcu. Ta njihova igra i pozdrav… to je bila čista sreća. Tri mališana opet zajedno. Igra sudbine ili kako bih to mogao nazvati. Ostavili smo ih blizu restorana, gde imaju pristup vodi i hrani, nadajući se da će im neko pružiti dom kakav zaslužuju.
A onda se desio susret koji mi i danas ne izlazi iz glave. Prišao nam je jedan posetilac Tare i upitao: „A vi ste ih spustili sa vidikovca? Baš su nam bili slatki i interesantni, pratili su nas skroz do gore, tri sata pešačenja…“
Muškarac je to izgovorio, seo u svoj automobil nekih tablica našeg velikog grada i otišao. Bez trunke osećaja da je te mališane odveo u sigurnu smrt na vrh planine i tamo ih ostavio jer su mu u tom trenutku prestali biti „interesantni“.
Iz mog ugla: Da li na Taru nosimo srce ili samo durbin?
Ova kratka priča je podsetnik. Banjska stena spada u najlepša mesta na Tari, ali njena lepota ne može da sakrije ružnoću ljudske ravnodušnosti. Planina nije samo kulisa za fotografisanje; ona je dom mnogima koji ne mogu da govore. Ako planirate izlet na Taru, ponesite durbin da vidite lepotu, ali ne zaboravite da ponesite i srce, da biste ostali ljudi.
Savet za posetioce: Saznajte više o tome šta sve nudi Nacionalni park Tara i planirajte svoj odmor na vreme kako biste obišli sve lepote ovog planinskog bisera.
© 2018–2026 Iz mog ugla – P. Božin. Sva prava zadržana. Strogo je zabranjeno preuzimanje tekstova i fotografija bez pismene dozvole autora. Sadržaj je zaštićen digitalnim otiskom i redovno se prati putem DMCA servisa. Neovlašćeno korišćenje podleže fakturisanju i pravnoj odgovornosti.. [Uslovi korišćenja i Politika privatnosti]
Hvala vam što čitate moje priče. Ako želite da prvi saznate gde me je put odveo i vidite više fotografija sa mojih lutanja, zapratite stranicu Iz mog ugla na Facebook-u