Ažurirano februar 2026
Opština Kladovo u Borskom okrugu predstavlja neverovatan sklop istorije i prirode koji se retko viđa na jednom mestu. Od kolosalne hidroelektrane Đerdap i uzanih Kazana gde Dunav ključa pa sve do Trajanove table i ostataka njegovog mosta ovaj kraj nudi lekcije iz prošlosti na svakom koraku. Ipak ono što je najmanje poznato često je i najlepše. To je vodopad Blederija koji se sakrio nadomak sela Reka na putu između Kladova i Negotina.
Malo ko je čuo za ovo mesto pa ću pokušati da vam olakšam potragu. Ako krenete mojim putem naći ćete ga između Grabovice i Stare Brze Palanke. Prolazak kroz naselje Reka budi pomešana osećanja. To je malo mesto sa tek nekolicinom preostalih stanovnika dok je ostatak raseljen po svetu baš kao i u celoj istočnoj Srbiji. Čim prođete zadnju kuću asfalt prestaje a počinje prava pustolovina.
Probijanje kroz prašumu i borba sa drumom
Krivudavi zemljani drum brzo budi sumnju kod putnika namernika. Srećom sa nama su bili naši prijatelji Belčići pa nisam pomišljao da smo zalutali. Okolne planine prekrivene gustom šumom šum potoka i prašnjavi put koji se širi i sužava kako mu je volja daju onaj autentičan osećaj probijanja kroz prašumu. Svaka krivina nosi iščekivanje lepote koja ostavlja bez reči.
Ta lepota je svuda oko nas ali su me bez teksta ostavili i mostovi preko rečice Blederije. Iako mostovi postoje oni izgledaju toliko nesigurno da ih ni pešice ne bih rado prelazio. Zato sam se odlučio za off road varijantu i prolazak kolima direktno kroz potok. Taj zvuk prskanja vode i savladavanje prirodnih prepreka samo su ulepšali doživljaj istraživanja nečeg divljeg i neukroćenog. Ja sam onaj tip putnika koji se više divi prirodi i slobodi nego urbanim mestima pa mi ni ti drumovi iz prošlog veka nisu pokvarili raspoloženje.
Rimski putevi i neistražene tajne Miroča
Ono što malo posetilaca zna jeste da ovaj kraj krije tajne još iz antičkog doba. Veruje se da je upravo ovuda prolazio rimski put koji je spajao Dunav sa unutrašnjošću a reka Blederija je tada kao i danas bila izvor života. Sama reka izvire na oko dva kilometra iznad vodopada iz četiri vrela od kojih su neka subtermalna sa temperaturom vode od oko 17 stepeni.
Nedaleko odatle nalaze se i pećine koje još uvek čekaju svoje istraživače. Zamislite taj potencijal gde bi se ova lepota spojila sa pećinskim sistemima preko planine stvarajući mali nacionalni park. Priroda je ovde bila darežljiva ali čovek nažalost često nije. Pred samim parkingom kod vodopada naišli smo na imanje koje više podseća na smetlište nego na dom. Tužni pogledi mojih prijatelja potvrdili su moju sumnju bez ijedne izgovorene reči. Čak i na stazi ka samom vodopadu neko je „zaboravio“ džak sa smećem. Šteta što na njemu nije bila adresa jer bih ga rado poslao vlasniku uz srdačne pozdrave iz prirode koju pokušava da uništi.
Simfonija vode i smaragdnih kadi
Kada počnete da se spuštate iskopanim stepenicama ka samom dnu huk vode postaje sve glasniji. Preuzeo sam ulogu vođe puta i krenuo napred želeći da što pre ugledam tu scenu o kojoj sam slušao. Vodopad Blederija nastaje na mestu gde se reka obrušava sa visine od oko 7 metara pravo u veliku bigrenu kadu formirajući jezerce nestvarne tirkizne boje.
Ono što ovaj prizor čini magičnim jeste hiljadu i jedna nijansa zelene mahovine koja prekriva stene. Stabla drveća se grčevito drže za tanke slojeve zemlje dok se voda subtermalna i ledeno hladna peni u podnožju. Taj mali prostor je toliko ispunjen snagom i ljupkošću da zaslužuje mnogo više pažnje nego što je trenutno dobija.
Postoje oni koji brinu o ovom mestu i njima svaka čast na trudu. To su oni tihi heroji koji pokušavaju da sačuvaju ono što nam je priroda pozajmila. Blederija nije samo vodopad već dokaz kako priroda može biti savršena ako joj samo dopustimo da bude to što jeste. Ovde bi trebalo da bude kraj mog pisanja a početak vašeg planiranja. Krenite na istok i dozvolite Blederiji da vas osvoji svojom divljinom pre nego što je civilizacija potpuno ukroti.
© 2018–2026 Iz mog ugla – P. Božin. Sva prava zadržana. Strogo zabranjeno preuzimanje sadržaja i fotografija bez dozvole autora. Sadržaj zaštićen digitalnim otiskom. [Uslovi korišćenja]
Izvor podataka Turistička organizacija Kladovo geografska istraživanja planine Miroč i lični zapisi.