Crkva Sv. Rudolfa u Banoštoru: Banoštor, malo mesto na obali Dunava, bogate istorije, krasi jedan trag vredan poštovanja. Ostaci crkve Svetog Rudolfa, kao nasleđe duhovnosti s početka XX veka. Članak pročitajte OVDE
Srednjovekovna crkva Arača: Smeštena je na pravom mestu, onako, tipično laloški. U Vojvodini sve što vredi okruženo je plodnim poljima.
Sa tog puta pod brojem 15 nećete je videti. Pronaći će je samo onaj ko zna gde je, ili onaj ko je bude tražio… Znam, prolazio sam tuda i ja često, nema obeleženog skretanja, ali evo, odaću vam i ne neku tajnu, kako da je nađete i bez traženja… Članak pročitajte OVDE
Manastir Žiča je srpski srednjovekovni manastir iz prve polovine 13.veka, koji se nalazi u blizini Kraljeva i pripada Eparhiji Žičkoj. Podigao ju je prvi kralj Srbije iz dinastije Nemanjića – Stefan. Stefan Prvovenčani je takođe naredio da se budući kraljevi Srbije krunišu u Žiči. Značajnu ulogu u podizanju manastira imao je i njegov brat, Sveti Sava. Posle sticanja crkvene samostalnosti 1219. godine, u Žiči je smešteno sedište autokefalne srpske arhiepiskopije Početkom poslednje decenije XIII veka, manastir je stradao u napadu Tatara, posle čega je sedište arhiepiskopije preneto u Svete Apostole kod Peći, a sam manastir je početkom 14. veka obnovio kralj Milutin. Tokom srednjeg veka, u Žiči su ustoličavani episkopi i ovenčavani kraljevi iz dinastije Nemanjića, zbog čega je poznata i kao Sedmovrata.
Kada se od od Kraljeva krene put Kosova, u predelu opojnog mirisa jorgovana i u susedstvu nemog čuvara doline Ibra, nalazi se Studenica. Jedan od najvećih, najbogatijih i najznačajnijih manastira Srbije. Pod njegovim okriljem, na sedam kilometra udaljenosti je isposnica Svetog Save. Mesto gde se dodiruju istorija i religija. „Ako želiš da vidiš najčudnije mesto koje pripada Studenici, ali je van nje, treba da pođeš severno od manastira, kroz predeo zvani Nemanjina kula. Ide se uz brzu žubornu reku Studenicu…“.
Manastir Kumanica pripada Eparhiji mileševskoj Srpske pravoslavne crkve. Nalazi se između Prijepolja i Bijelog Polja i Sjenice, tačnije nalazi se na teritoriji opštine Sjenica u selu Vrbnica u dolini reke Lim uz samu železničku prugu i magistralni put, na granici Srbije i Crne Gore. Prvo pisano pominjanje manastira vezuje se za 1514. godinu. Sreće se Kumanica na dva mesta u Kruševskom pomeniku. Tu je 1580. godine prepisan jedan „Prolog“ rukom jeromonaha Visariona, a 1604. godine priloženo mu je jevanđelje. U ruševinama su sačuvani delovi ploča za koje se pouzdano tvrdi da potiču iz razdoblja od kraja 13. do sredine 15. veka.
