Beč – grad istorije i kulture

Ažurirano februar 2026

| Reportaža objavljena u štampanom izdanju Politikinog Magazina.

Kada su evropski gradovi u pitanju ne bi bilo u redu da kao prvo ne pišem o Beču, austrijskoj prestonici, jer je naše poznanstvo odavno već proslavilo punoletstvo. „Wien ist anders“ kažu Austrijanci kada se rugaju Bečlijama. „Jeste, Beč je drugačiji“ kažu i Bečlije, nekad u dobru, nekad u zlu. Bilo kako bilo, Beč jeste drugačiji. Evropska prestonica kulture sa pravom osvaja već 10 godina za redom titulu najidealnijeg grada za život. Jedna od najstarijih metropola Evrope svoj vrhunac je dostigla u 19. veku kada je, posle Londona, Pariza i Nju Jorka bila četvrti grad po veličini na svetu.

Više od šopinga: UNESCO-va baština i srce starog Beča

Danas, u vremenu kada su Ikea, DM, Starbucks i HM dostupni i u Srbiji, nije preostalo ništa drugo nego da se vreme u njemu iskoristi za posetu nekim znamenitostima, a ne šoping centrima i ulicama kao što je Maria Hilfer Strasse. Centralni deo grada, tzv. „Innere Stadt“ svrstan je u UNESCO-vu svetsku baštinu i oslikava evropsku istoriju kroz građevine iz srednjeg veka, specifičnog baroknog stila i neoklasicizma, i to je jedinstveni slučaj u svetu. Srce grada je ukrašeno muzejima, crkvama, parlamentom i gradskom kućom ispred koje se često održavaju razne manifestacije, a tu je i urbanistički kompleks iz 19. veka, takozvani „Ringstraße“.

Tajne bečkih crkava: Od katakombi do najmanje kuće u gradu

Moram napomenuti i da je ovde vredno obići katedralu Svetog Stefana, gde se pruža mogućnost posete katakombama koje se pružaju ispod celog prvog okruga. Sazidana 1363. godine po naredbi vojvode Rudolfa, služila je od 1745. skoro četrdeset godina kao grobnica za oko deset hiljada umrlih stanovnika Beča, u početku poslaganih, a kasnije samo pobacanih u tridesetak grobnica.

Kao što ni samo Knez Mihajlova nije Beograd, tako ni samo Prvi okrug nije ceo Beč. Već na samoj granici sa trećim okrugom nalazi se jedna od najlepših crkava grada, takozvana “Karlova” crkva, jedna od glavnih turističkih atrakcija, jedinstvena po mešavini grčkih i rimskih elemenata. Na stubovima, rađenim po uzoru na trajanov stub, uklesani su delovi iz života Svetog Karla Boromejskog. Interesantno je takođe videti i najmanju i najužu kuću u gradu. Proći ćete pored nje tramvajem br. 49, a nećete ni pomisliti da je to ona. Kao malo dete koje se sramežljivo prilepi roditeljima, stoji zgrada iz 1872. godine.

Put u prošlost: Kako izgleda najstarija zgrada Beča

Najstarija zgrada je u 14. okrugu, obnovljena 1687. godine posle druge najezde Osmanlija. Crkva Sv. Ruperta je po legendi osnovana 740. godine, a prvi pisani podaci datiraju iz vremena od 460 godina kasnije. Kako god gledano, po legendi ili po podacima, ovo je najstarija crkva grada.

Dvorac Šenbrun i Hofburg: U srcu habzburške moći

Beč, naravno, najpre prepoznajemo po raskošnim dvorcima i letnjikovcima habzburških vladara. Najpoznatiji među njima je Šenbrun (Schönbrunn), koji je služio kao carska rezidencija od 18. veka, pa sve do kraja Prvog svetskog rata.

Najlepše vreme za posetu ovom zdanju je leto, kada su parkovi i bašte u svom najimpozantnijem izdanju. Ipak, budite spremni na gužvu – godišnje ga poseti oko 2 miliona turista! U sklopu kompleksa nalazi se i najstariji zoološki vrt na svetu, koji je atrakcija sam po sebi.

Vredni obilaska su i Hofburg, ogroman kompleks carskih palata koji podseća na mali grad unutar grada, kao i čuvena Albertina. Oba zdanja se nalaze u prvom kvartu i svedoče o neverovatnoj moći nekadašnje carevine.

Dvorac Belvedere i legenda o turskom blagu

Dvorac Belvedere, nekadašnja rezidencija princa Eugena Savojskog, carskog zapovednika i heroja čuvene bitke kod Sente, o kojoj sam detaljno pisao, takođe je nezaobilazna stanica. Za one koji ga još nisu obišli, on se mora naći na listi „must see“ lokacija.

O princu Eugenu i danas kruže intrigantne priče. Govori se da je nakon bitke prisvojio tursku ratnu kasu punu zlata i dukata. Kako bi inače, pored velelepnog Belvederea, istovremeno sagradio još tri dvorca? Istina ili ne, raskoš ovog mesta ostavlja bez daha.

Vila Hermes: Skriveni biser u „plućima“ Beča

Za one koji žele da pobegnu od gradske vreve, tu je vila Hermes. Ona se nalazi u parku prirode „Lainzer Tiergarten“. Ove šume predstavljaju prava pluća Beča i poslednji su očuvani deo prvobitne Bečke šume (Wienerwald).

Poseta ovoj vili i šetnja kroz park prirode pružiće vam drugačiju sliku Beča – mirnu, zelenu i bajkovitu.

Zelena oaza Evrope: Najlepši parkovi i šume Beča

Specifičnost i ponos Beča je činjenica da je gotovo polovina grada pod zelenim površinama, a oko 30% pod parkovima i šumama, tako da je izbor parkova veliki. Jedan od najlepših parkova je „gradski“ park, najveći u centru grada. Podeljen „Bečkom“ rekom, idealno je mesto za romantičare, a pored mnogobrojnih klupa, tu je i promenada duž reke, sa gvozdenim mostićem, cvetni sat i nezaobilazni spomenik Johanu Štrausu. Tu su i šume „Laaerwald“ i „Oberlaa“ u 10. okrugu, Dunavski park, neizbežni Prater sa svojom šumom, kao i botanička bašta. Ukupno vam stoji na raspolaganju 45 veoma različitih parkova, šuma i bašti.

Kratka istorija Beča: Od rimskog vojnog logora do carske prestonice

Kroz istoriju ostavio je ovaj grad značajne tragove i na Srbiju. Nekada negativne, a nekada pozitivne. Mnoge znamenite ličnosti su za vreme vladavine Turaka u Srbiji ovde živele i stvarale, gradovi Vojvodine dobijali su svoje nezavisne statuse slobodnog grada, a i prve škole dobijaju od Marije Terezije.

U jedinom na svetu očuvanom groblju iz vremena Bidermajer, groblju Svetog Marksa, nalaze se i grobna mesta Vuka Stefanovića Karadžića i Jerneja Kopitara. Više o ovom misterioznom mestu pročitajte u mom tekstu o groblju Svetog Marksa. Da zagolica interesovanje tu je i misterija oko groba Volfganga Amadeusa Mocarta. Danas je ovo mesto više park sa klupama pod zaštitom države, nego groblje. Pošto preovlađuju jorgovani, lepo ga je posetiti na proleće, u vreme njihovog cvetanja.

Za ljubitelje istorije, vojnoistorijski muzej stoji širom otvoren, sa posebnom postavkom iz Prvog svetskog rata i atentata u Sarajevu. Ako je neko pročitao i moj tekst o bitci kod Sente, imaće priliku da vidi i sam Sultanov pečat, kao i veliki turski šator, ratni plen sa Petrovaradina. Od svih muzeja, spomenuću još i one malo nesvakidašnje. Od muzeja originalnih Bečkih snežnih kugli koji je jedinstven u Evropi, preko muzeja iluzija, pa sve do muzeja malo “nastranog” doktora, psihologa i psihoanalitičara, Sigmunda Frojda.

       

Skriveni Beč: Nesvakidašnja mesta koja turisti često zaobilaze

Za sve koji su željni tajanstvenih i manje poznatih mesta, postoji još obilje zanimljivosti. U blizini sadašnje luke „Albern“ nalazi se groblje bezimenih. Bila su dva, od kojih je danas vidljivo samo jedno. U neposrednoj blizini, Dunav je često izbacivao tela koja su se ko zna gde utopila, tako da su često bila neprepoznatljiva. Davne 1840. godine, ovde je prvi put sahranjeno jedno telo nepoznate osobe, a od tada su, u tišini i bez opela, sahranjivane žrtve ove velike reke. Po zvaničnim podacima, poslednja sahrana bila je 1940. godine, iako na jednom od skromnih spomenika stoji 1953. Tiho i mistično, sakriveno od gradske gužve, neće vas ostaviti ravnodušnim. Na koji način su nastradali? Nesreća, ubistvo ili su sami na sebe podigli ruke?! Ostaće uvek tajna.

Na sasvim drugom kraju grada, u 14. okrugu, na obali Bečke reke, leže zanimljivi kameni pločnici. Za mnoge i neprimetni, kamuflirani travom, skriveni od znatiželjnih pogleda i teško raspoznatljivi. Možda zato što je na njima još samo jedva vidljivo koje slovo, ime ili godina. Nadgrobni spomenici sa jedva čitljivim „Franc Hauer“ ili „Matilda Gruber“ mogu se i dan-danas pronaći na obali. U vreme kada je rađena regulacija reke manjkalo je kamenje te su se koristili stari nadgrobni spomenici. Odakle i kako su dospeli do obale bečke reke, više nije poznato.

Beč iz drugog ugla: Najlepši vidikovci i urbane zanimljivosti

Za sve one koji misle da je jednu metropolu lepše posmatrati sa visine, preporučujem kao vidikovce toranj na Dunavu, obližnje brdo „Kalemberg“ i Glorijetu, breg u sklopu dvorca „Schönbrunn“.

I opet, kažu, Beč je drugačiji. Da li zbog čudnih semafora gde se za ruke drže dva muškarca ili dve žene? A možda i zbog pešačkih prelaza u duginim bojama. Ne znam. Po tome jeste drugačiji. Naročito kada se tome doda 6 poklopaca od kanalizacije koji su 2016. godine za “Pesmu Evrovizije” pretvoreni u zvučnike iz kojih su se čuli hitovi one bradate žene koja je isti festival i osvojila. Možda nekog zainteresuju i ove „atrakcije“ pa ih potraže.

Gradski prevoz je primer za mnoge gradove, tako da se na brzinu stiže sa jednog na drugi kraj grada. Podzemna železnica (metro), tramavaj, autobus ili brzi voz, sve stoji na raspolaganju sa samo jednom kartom. Od pojedinačnih pa do dnevnih, šoping, nedeljnih ili mesečnih karata može se izbirati ono najpodobnije. Na vama je samo da izaberete najlepše i najinteresantnije za vas.

© 2018–2026 Iz mog ugla – P. Božin. Sva prava zadržana. Strogo zabranjeno preuzimanje sadržaja i fotografija bez dozvole autora. Sadržaj zaštićen digitalnim otiskom. [Uslovi korišćenja]

Hvala vam što čitate moje priče. Ako želite da prvi saznate gde me je put odveo i vidite više fotografija sa mojih lutanja, zapratite stranicu Iz mog ugla na Facebook-u