Izbledela, jedva uočljiva slova nadgrobnih spomenika, skulpture ukrašene zelenilom mahovina. Tu su i vidljive, ali neprohodne „ulice“ zarasle u žbunje, koje prkosno čuva oronule delove ploča od znatiželjih pogleda, porušenih u vremenu drugog svetskog rata…. bio bi kratak opis ovog tajanstvenog, ali ujedno i očaravajućeg mesta.
To je groblje St. Marks, jedino očuvano groblje na svetu iz perioda Bidermajer, koje se prvi put spominje 1784., a u upotrebi je bilo do 1874. godine. Od preko 8.000 grobova, danas su očuvana 5.635. Ovo je mesto gde su svoj mir pronašli, među ostalima, Joseph Madersperger (pronalazač mašine za šivenje), Leopold Ernst (arhitekta crkve Svetog Stefana – Stefansdom), Jernej Kopitar, Vuk Stefanović Karadžić…. Najpoznatiji i najposećeniji je svakako grob Volfganga Amadeusa Mocarta. Interesantna je priča o sahrani i sam tok okolnosti, koji su spleli velo tajne oko groba ovog velikana: Mocart je umro 5. decembra 1791. godine. U to vreme bio je običaj da se posmrtni ostaci prate do kapija grada, a ne do samog groblja.
Mocartovi posmrtni ostaci položeni su u raku bez krsta i bilo kakvog obeležja. Po nekim pričama, udovica se tek 1808. ili 1809. godine odlučila da poseti grob, međutim, pošto je i sam grobar posle samo nekoliko meseci posle Mocarta umro, nije se znalo tačno mesto grobnice. Tek 100 godina posle smrti, tadašnji gradonačelnik Beča izdao je naređenje da se „što je moguće tačnije“ odredi grobnica, pa na tom mestu i danas stoji spomenik. Posle njegovog zatvaranja, groblje nije bilo održavano desetinama godina, tako da je vremenom zaraslo u žbunje i drveće.
Među njima, najrasprostranjeniji su jorgovani, pa da je ovo mesto i najlepše posetiti u vrmenu kada su u cvetu. Danas je groblje kultutna baština i vodi se kao gradski park. Nadgrobni spomenici se restauriraju, klupe su tu, a posetilaca je sve više…
Kako stići:
Groblje se nalazi u 3. bečkom okrugu Leberstrasse 6-8,
Otvoreno za posetioce:
1. April – 30. Septembra 6:30 – 20:00
1. Oktobar – 31. Mart 6:30 – 18:30
Autobuska linija 74A