Padej – tužna sudbina vojvođanskog sela

Padej je vojvođansko selo u opštini Čoka u Severnobanatskom okrugu. Prema popisu iz 1948. imalo je 4.494 stanovnika, a 2011. svega 2.376 stanovnika… Danas, još ih je manje…

A ne tako davno bio je to Padej nadaleko poznat…
Neki su ga znali po “Menti”, fabrici za preradu bilja, neki opet po “Zlatici” ili “Imanju” koji su zapošljavali veliki broj meštana. Neki drugi ga pamte po diskoteci “Alora” koja je mamila posetioce ne samo iz okoline već i iz gradova kao što suSubotica, Bečej, Novi Sad ili Beograd. Sportisti ga pamte po rukometašima koji su tada uspeli da se probiju do 3. Jugoslovenske lige, a bili su tu i fudbaleri i košarkaši. Sa pravom su meštani govorili da je Padej centar sveta…
Ali, kao što to i biva, sve što je lepo ima kraj… Preduzeća su propala, diskoteke više nema, a rukometaši su odavno okačili opremu o klin. Padej je polako prepušten svojoj sudbini, kao i mnoga druga vojvođanska sela…

Ovo je snimak o drugoj strani Padeja, gde se ljudi bore za goli opstanak, gde se nešto započne pa ne završi. Gde se reke pretvaraju u močvare, ruševine krase ulice kao srednjovekovna utvrđenja, gde je put pun rupa a saobraćajni znakovi se stidljivo skrivaju iza žbunja. Gde ipak ima mladih ali nemaju mogućnosti…

Padejci su bili i ostali vredni, sportista ima dovoljno, a Padej je bilo i ostalo vojvođansko selo velikog srca. A umesto zaključka, nada ipak ostaje, nada u neko novo, bolje sutra…

 

 

3 thoughts on “Padej – tužna sudbina vojvođanskog sela

  1. Duboko sam dirnuta.
    Nadam se da će se naći neko negde s željom i moći da promeni ove slike.
    Ono što se ne vidi jesu ljudi koji u sebi imaju mnogo srca i duše da ponude. Takav je i autor snimka.
    S pozdravima.

  2. Као дете, тамо негде средином 1990-их, ишли смо у Падеј јер смо имали неке пријатеље. Они као и већина становника је напустило Падеј и тако се и ми нисмо више враћали. Данас због посла пролазим кроз места као што су Чока, Сајан или Падеј и морам признати да је северни Банат, не поприлично, већ скроз пропао. Мала места, посебно села, ће наставити да пропадају све док се већа места попут Кикинде, Сенте или Зрењанина у потпуности не дигну на ноге. Они морају вући цео регион. Е сада, право је питање када и да ли ће се то уопште десити имајући у виду да је тај део Србије (северни Банат) одсечен од света и да је јако лоше повезан са остатком државе као и са главним аутопутевима.
    Мени је Банат драг јер ми је мајка родом из околине Зрењанина.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *