Bitke kod Sente 1697. : Dan kada je Tisa progutala Osmanlijsko carstvo

Ažurirano april 2026

Senta je gradić na severu Vojvodine koja je svetu darovala Matiju Bećkovića, Stevana Sremca i Arpada Šterbika. Ali pre svih njih, dala je Senta 11. septembra 1697. godine pozornicu za jednu od najdramatičnijih bitaka u evropskoj istoriji. Tog popodneva, na obalama Tise, Eugen Savojski je za svega nekoliko sati uništio moć Osmanlijskog carstva na ovim prostorima. I to sa gubitkom od samo 429 vojnika nasuprot 25.000 turskih poginulih. Ovo je priča o tome kako se to dogodilo, i gde danas možete stati i osetiti dah te istorije

Ko je bio Eugen Savojski — genije kojeg nije hteo ni Luj XIV

Eugen Savojski je jedan od najvećih vojnih komandanata u istoriji, a njegova priča počinje ponižavanjem. Zbog nežne građe, pogrbljenosti i niskog rasta, francuski kralj Luj XIV odbio ga je za vojnu službu. Ponižen, napušta Francusku i nudi usluge austrijskom caru Leopoldu.

Bila je to odluka koja je promenila kartu Evrope. Sa trideset godina Eugen postaje Feldmaršal, najmlađi u istoriji Habsburške monarhije. U četrdesetoj je predsednik Carskog ratnog saveta i jedan od najbogatijih ljudi Monarhije. Bitke za oslobađanje Beča, Budima i Beograda bile su samo uvod u ono što se sprema kod Sente.

Zašto je Bitka kod Sente 1697. promenila Evropu

Da bismo razumeli Bitku kod Sente, moramo se vratiti nekoliko decenija unazad. Nakon odbrane Beča 1683. godine, Austrija kreće u sustavno razbijanje Osmanlijskog carstva. Do 1688. Panonska nizija i Beograd bili su slobodni.

Ali 1695. na vlast dolazi sultan Mustafa II. Ratoboran, opčinjen slavom predaka, lično predvodi vojsku. Kada su Osmanlije 1690. ponovo zauzele Beograd, pokrenuta je Prva velika seoba Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem. Oko 37.000 porodica, gotovo 185.000 duša, napušta Kosovo i južnu Srbiju i seli se u Vojvodinu, Mađarsku i Slovačku. Albanci zauzimaju napuštena ognjišta.

Sultanov marš ka severu vodio je upravo kroz Niš i Beograd, nesvestan da mu Tisa kod Sente sprema konačni odgovor.

Vojna strategija — igra mačke i miša na Tisi

Iz Petrovaradina stiže vest da sultan kreće ka severu. Eugen preuzima punu komandu i vrši smotru u Kolutu kod Sombora sa 25 pukova pešadije i 9 pukova konjice.

Ono što sledi je briljantna igra taktičkog strpljenja. Sultan menja planove ikreće ka Segedinu po zalihe hrane, ali saznavši da je odbrana jaka, odlučuje se na prelaz preko Tise kod Sente. Eugenovi husari zarobljavaju turskog pašu i saznaju ključnu informaciju: Francuzi su projektovali pontonski most od 60 brodova, a najpovoljnije mesto za prelaz je upravo kod Sente, zbog duguljastog ostrva koje olakšava gradnju.

Eugen stiže u Bečej 10. septembra. Sledećeg jutra, pre svanuća, kreće da osmotri neprijatelja.

11. septembar 1697. — krvavo popodne koje je odlučilo sve

Dok su francuski inženjeri podizali most, Osmanlije su podigle unutrašnju liniju odbrane od kola i spoljašnji šanac poluprečnika hiljadu koraka. Ali napravili su kardinalnu grešku. Severozapadna strana šanca ostala je nedovršena.

U popodnevnim satima, sultan sa pratnjom i delom artiljerije prelazi most. Na mostu nastaje haos. Janičari užurbano guraju jedan drugog pokušavajući da pređu reku. Eugen prepoznaje trenutak i napada sa 3.000 konjanika i 3.000 dragona.

Levo krilo otvara žestoku paljbu. Isto čini desno krilo. Pod stalnim udarima pontonski most se raspada na dva dela. Hiljade vojnika guta mutna Tisa. Odstupnica je presečena. 35.000 ratnika zarobljeno je između šančeva i reke.

Vojnici Savojskog, vođeni besom, nisu imali milosti. Čak su i janičari, u naletu očaja, počeli da ubijaju sopstvene paše.

Sam Eugen pisao je caru Leopoldu:

„Vojsku nisam mogao više zaustaviti. Nastao je veliki pokolj, kako u šancu, tako i na mostu i u reci. Vojnici su bili toliko zaneseni besom da nisu imali milosti. Ova hvaljena akcija završila se zajedno sa danom, čak ni sunce nije dozvolilo danu da se završi dok se ne čuje pobednička pesma.“

Trofej koji se nikad ne gubi — sultanov pečat

Sledećeg dana, 12. septembra, Eugen prelazi reku. Sultan je pobegao ka Temišvaru, ostavljajući za sobom neverovatan plen. Janičarske zastave, sopstvenu odeću, oružje, tone hrane i četiri miliona zlatnih dukata iz ratne blagajne.

Ali najznačajniji trofej bio je sultanov pečat. Predmet koji se skoro nikada ne gubi na bojištu, jer njegova krađa znači potpuni gubitak autoriteta vladara. Danas je izložen u bečkom vojnom muzeju kao jedan od najdragocenijih eksponata.

U Vojvodini se decenijama čuvala izreka za čoveka koji je izgubio sve: „Prošao kao car u Senti.“

Beč je slavio uz natpis: Vienna ad Zentam servata (Beč je odbranjen kod Sente). Bio je to uvod u Karlovački mir 1699. godine, kojim je Osmanlijsko carstvo izgubilo Erdelj, a nove granice su povučene duž Tise i Save.

Spomen-vidikovac u Senti — gde danas možete osetiti ovu istoriju

Danas najvažniji spomen ovoj bici čuva toranj Gradske kuće u Senti. Unutar njega se nalazi bogata muzejska postavka. Mape, eksponati, i detaljna maketa bitke koja iz ptičije perspektive prikazuje tačan strateški razmeštaj Eugenovih i turskih trupa. Sat na tornju izradile su čuvene sajdžije iz Budimpešte.

Prava šetnja kroz istoriju počinje na tiskom keju, na mestu poznatom kao „Pesak“ — gde stoji spomenik Bitke kod Sente koji čuva sećanje na 11. septembar 1697. Stanite tu, pogledajte Tisu, i zamislite 35.000 vojnika zarobljenih između reke i šanca. Istorija odjednom postaje stvarna.

Turistička organizacija Sente nalazi se u samom srcu grada i uvek je otvorena za informacije o poseti.

Tajna konjanika iz Budimpešte i Ajzenhutovog remek-dela

Prvobitno obeležje na samoj obali nastalo je povodom posete cara Franje Josipa I 1895. godine, tokom velike vojne smotre na mestu gde se odigrala bitka. Taj prvi spomenik, rad čuvene radionice Janoš Fišer i sinovi, bio je prava umetnička minijatura. Vitez u punom oklopu uzdizao se iznad postolja koje je činio autentični top preostao iz 1697. godine.

Iako su vitez i oružje s vremenom nestali, a ploča menjana kroz burnu 1942. godinu, spomenik je 1992. postavljen na današnju lokaciju, dok je za 300. godišnjicu bitke, prema viziji arhitekte Zoltana Valkaija, dodatno ukrašen zvonikom i simboličnim elementima nalik čamcu.

Interesantna je i sudbina spomenika samom Eugenu Savojskom. Povodom dva veka od bitke, vajar Jožef Ron izradio je veličanstvenu konjaničku statuu princa, ali je ona za tadašnju Sentu bila nedostižno skupa. Umesto na obali Tise, ova divna kompozicija završila je ispred Budimske tvrđave u Budimpešti, gde i danas ponosno stoji.

Dok je Senta ostala bez svog konjanika zbog visoke cene, Beč svom heroju duguje jedan od najlepših spomenika na Heldenplacu. Ova paralela nam govori koliko je pobeda kod Sente bila ključna za opstanak same carske prestonice.

Senta: šta još videti u gradu i okolini

Senta nije samo bitka. Grad na Tisi nudi prijatnu šetnju kroz centar, posetu Gradskoj kući i Zavičajnom muzeju koji čuva jedinstvene eksponate o životu Vojvodine kroz vekove, a u blizini je i rodna kuća Stevana Sremca.

Za ljubitelje prirode, Tisa kod Sente je jedno od retkih mesta gde se još uvek može videti cvetanje Tise sredinom juna, kada ephemeroptera, jednodnevne rečne vilinice, u hiljadama prekrivaju površinu reke u svom kratkom plesu života i smrti. Prizor koji se ne zaboravlja. Baš kao i sama bitka koja se ovde odigrala pre više od tri veka.

Istorijski koreni otpora u Potisju

Dok istražujete tragove borbi protiv osmanske dominacije, važno je razumeti i ulogu ličnosti koje su postavile temelje otpora na ovim prostorima. Jedna od najzagonetnijih figura je svakako Car Jovan Nenad, poznat kao „Crni čovek“, čija je sudbina i izdaja u Tornjošu neraskidivo povezana sa širim kontekstom odbrane južnih granica, koja je svoj vrhunac doživela upravo u slavnoj bazi kod Sente.

Slika „Bitka kod Sente“ remek delo u Somboru

Da biste, pak, doživeli punu vizuelnu moć ove pobede, put vas mora odvesti do Sombora. Tamo, u svečanoj sali Županije, stoji monumentalna slika Franca Ajzenhuta koja sa ramom pokriva neverovatnih 40 kvadratnih metara. Legenda kaže da je platno bilo toliko veliko da su graditelji morali da probiju zid iznad centralnih vrata kako bi ga uopšte uneli u dvoranu.

 

© 2018–2026 Iz mog ugla – P. Božin. Sva prava zadržana. Strogo je zabranjeno preuzimanje tekstova i fotografija bez pismene dozvole autora. Sadržaj je zaštićen digitalnim otiskom i redovno se prati putem DMCA servisa. Neovlašćeno korišćenje podleže fakturisanju i pravnoj odgovornosti.. [Uslovi korišćenja i Politika privatnosti]

PRATITE MOJ RAD I NA FACEBOOK STRANICI

Izvor podataka: Turistička organizacija Senta, Bečki vojni muzej – Arsenal, lični zapisi.

Sponzor ovog članka je Turistička organizacija Opštine Senta, kojoj se ovom prilikom zahvaljujem na srdačnom gostoprimstvu i pomoći. 
Posetite ovaj gradić na severu Bačke, upoznajte bogatu istoriju Sente… Uživajte u pogledu na beskonačnu vojvođansku ravnicu sa spomen-tornja, išaranu bojama žita, uljane repice, ispredena tokom reke Tise… Upoznajte njeno najveće blago, raznolikost naroda koji žive zajedno na jednom mestu vekovima, voleći svoje i poštujući tuđe…