Kućica na Drini

Ima jedan gradić na zapadu Srbije, na obodu planine Tare, koji se može pohvaliti svime što oko vidi. Nacionalni park, reka Godina i jezero Zaovine samo su neke od lepota koje okružuju ovo mesto.  Naravno, to je Bajina Bašta, u Zlatiborskom okrugu 

U zagrljaju Nacionalnog Parka, osvetljen bistrinom reke Drine, ovaj grad je oduvek bio interesantan za turiste. Godine prolaze, posetilaca sve više, a Bajina Bašta ostaje zapamćena najviše po jednom…

Ali, počnimo redom…

Beše to davne 1968. godine, kada je izdat roman „Kad su cvetale Tikve“ i kada Jugoslavija postaje prvak sveta u vaterpolu, a Tito je rekao da su studenti u pravu…

Da li su to bili studenti, ili vaterpolisti, nije ni bitno, ali grupa bajinobaštanskih momaka došla je na jednu neobičnu ideju. Na jednoj steni, na reci Drini, napravili su prvo plato za sunčanje, a kako im to nije bilo dovoljno, počeli su graditi i zaštitu od sunca. Jedan stariji gospodin mi reče, da se tada govorilo: „Mladost – ludost“ i nisu ni slutili da će iz te ideje izrastiti jedna velika atrakcija poznata u celom svetu.

Drina, lepa i nepredvidiva, nabuja kad god joj se zato ukaže prilika, i tada pokazuje svoju pravu moć, svoju drugu stranu. Tada nosi sve pre sobom: granje, balvane, pa je i kućicu na Drini u nekoliko navrata ponela. Miliji Mandiću – Gljivi, i njegovim drugovima je to bilo sasvim prirodno, tako da su kućicu „lovili“ po nabujaloj reci, vraćali je na stenu, ili u najgorem slučaju, gradili novu.

U toku istorije svog postojanja, ovu kućicu je osam puta ponela Drina. Poslednji pit beše 2011. godine. Kućica je stekla svetsku slavu, a 2010. njen tvorac je preminuo i otišao u legendu…

Svetsku slavu kućica na „Stenčici“, kako je bajinobaštani zovu, stekla je 2012., kada je na sajtu „Nacionalne geografije“ njen prizor proglašen fotografijom meseca.

Ako krenete na put ka Bajinoj Bašti, potražite ovo čudo Srbije, ne propustite priliku. Ispod parkinga restorana „Dve lipe“ odrađen je prilaz reci i pruža se predivan pogled na kućicu. Naravno, možete uživati I u pogledu sa terase restorana „Studenac“. Možete prošetati jednim delom obale Drine, kako bi i Vi pronašli idealnu poziciju da fotografišete i ovekovečite ovu lepotu.

Organizovanih poseta nema. Ne bi ni trebalo, bar što se mene tiče. To više ne bi bilo to. Eventualno, ako nađete nekog kajakaša ili ribara sa čamcem, da vas prebaci do stene… Ponudio mi je Stefan, odbaciće me, kaže, nije strašno. Nisam želeo… Nisam želeo da kvarim harmoniju Drine, njene virove, udare vode o stenu… A na steni ona kućica, tamno braon boje, ukrašena crvenim kajakom i pojasem za spasavanje.

Na pijaci su mi rekli da postoje planovi da se noću osvetli… Nisam negativac, ali nemonemojte (ako već niste). Ostavite je, tako čarobnu i moćnu, kao što je i sama Drina… Ostavite je danju obasjanu suncem, a noću obgrljenu mesečinom, neka ostane na dohvat ruke i oka, a ipak tako daleko…

Kućica je sada ojačana stubovima kako bi se što bolje sačuvala. Naravno, Drina kao Drina, divna i nepredvidiva, probaće poneti sa sobom kućicu, kad god joj se ukaže prilika… A građani Bajine Bašte neće joj to uzeti za zlo, tu su da podignu nove kućice, svaki put sve lepše, jer bez Drine, takve kakva jeste, ni kućice ne bi bilo.

POSETITE ME NA FACEBOOK: