Beograd, grad gde su koplja lomila i Osmanlije i Austrougari, grad gde su padale velike sile, beli grad sa predivnom istorijom… Kalemegdan, Ada Ciganlija, Skadarlija, Pobednik i Avala, Konjanik, hotel Moskva, na to su ponosni Beograđani…
Jednom velelepnom i milionskom gradu ne treba puno da prizove još veći broj turista… Možda da se utvrdi da li je pronađena kapija ipak Stambol kapija, pa da se zaštiti, ogradi, možda bi i interesovalo nekoga?? Da, možda… Kažu, lokalitet će biti pokriven staklom, i biće postavljena informativna tabla… Biće? Nisam išao tim pravcem pa ne znam da li je pokrivena staklom ili opet zemljom. I ovako je omražerna, kažu, ne treba takvo nešto dirati…
Jedan Beograd zaslužuje nešto modernije… Da, stiže Beograd na vodi… Stiže on, nego gradski prevoz je nikakav pa kasne ljudi… Neki ga nazivaju i Beograd u vodi, ili Beograd pod vodom… Pitam se zbog čega? Ali dobro, ako mogu Arapi u Dubaiju da naprave ostrvo u obliku palme, zašto ne bi mogao Beograd da bude na vodi? Biće to lepo, a i opariće se oni koji zaslužuju… 3,5 milijarde evra, isplativa je investicija…
A tu je i onaj poznati beogradski kružni tok, na Slaviji, ispred kojeg se drže intervjui, dok se gradska služba bori, vozeći u krug, sa snegom koji je bezobrazno napadao nekoliko santimetara… Da, i Slavija je modernizovana, dobila je fontanu koja zavija, ajde da kažem svira, peva, šta god…. Ako može jedan Beč da postavi poklopce za kanalizaciju koji takođe zavijaju, pa što ne bi mogao Beograd da zapeva?
Zapevao je u ovom slučaju sa bednih 1,8 miliona evrića.
A dobiće moderni Beograd i jarbole… Ne bilo kakve, nego one najviše…
Možda je to i potrebno za jedan grad, koji drugih briga nema, lepo je ulagati i modernizovati, ali mora li se rušiti, seći, uništavati?
Iznenadila me je vest o planu izgradnje „vazdušnog tramvaja“ ili gondole… Pariz, London, Čikago ga imaju, pa zbog čega ne bi i Beograd to imao?
Ipak, iznenadila me je ova vest, a ostale su me zgrozile… Čitam po novinama, seku šumu zbog gondole… Na Ušću, stotinjak stabala… Cilj opravdava sredstva? Drvo na Kalemegdanu posečeno, staro 120 godina… Platan je nestao, bez pitanja. 120 godina života nestade zbog volje nekolicine. Gospodo da li su vam dedovi ostavili platan u nasledstvo, pa da ga posečete? Zar se niste zapitali, koliko bi se dece još moglo igrati pod njegovom krošnjom? Da li ste se upitali, bar za tren, koliko dugo bi platan još krasio prelepi Kalemegdan, sa klupama u hladu?
Kako ste imali obraza da to uradite? Srce i ovako nemate, a izgleda ni duše… Nije to vaše, kako vas nije sramota? A da li ste znali, učena gospodo, da postoji 10 vrsta ovog drveta? Dali ste znali da dostiže visinu do 40 metara i da mnoge metropole duguju deo svog šarma i čistog vazduha baš ovoj vrsti drveta? Možda ste čuli da u Turskoj raste najstarije stablo platana visine više od 50 m, a staro preko 2000 godina…
Zar ste morali gospodo to da uradite?! Gde su svi ti Zavodi? Zavod za zaštitu kulture, spomenika… Biološki fakulteti i Departmani za biologiju i ekologiju, Instituti…Što ćutite?
Nije vam ni ovo dovoljno.
*Gardoš – rušite delove milenijumske kule. A kula Gardoš jedna je od četiri Milenijumske kule koje su Ugarske vlasti izgradile na sve četiri strane sveta, u najudaljenijim gradovima kraljevstva, u sklopu proslave hiljadugodišnice doseljavanja Mađara u Panoniju. Kula visoka 36 metara izgrađena je na najužnijoj tački kraljevstva, u Zemunu, u gradu Beogradu, 1896. godine, na uzvišenju Gardoš, na temeljima drevne zemunske tvrđave Taurunum iz 9. veka koje se kao važna odbrambena tačka vekovima izdizala iznad desne obale Dunava.
*Rekonstruišete sada i istorijsko stepenište na Kalemegdanskoj terasi?! Bez objašnjenja, bez informacija?
Izgrađeno u prvoj deceniji 20. veka u stilu neobaroka, a projekat je uradila Jelisaveta Načić, prva generacija diplomiranih studenata i prva žena diplomirani arhitekta u Srbiji.
*Deo kalemegdanskog zida će izgleda isto biti uklonjen…
Zasmetalo vam i ono za vaš moderni Beograd?
Šta je sledeće? Pobednik? Skadarlija? Ili ceo Beograd?
Od kuda vam pravo na varvarstvo? Na skrnavljenje onoga što su nam preci ostavili? Ko ste vi da rušite lepote ovog grada? I vi imate obraza da šetače nazivate hohštaplerima, neradnicima, idiotima? Grđani se organizuju i patroliraju kako bi zaštitili drveće… Da zaštite Kalemegdan, danas, u 21. veku… Nisu ga uništili ni Osmanlije, ni Austrougari, nisu ni bombarderi oni Nemački, pa ni saveznički… Ali vama polazi za rukom. Deo po deo…
Ovo što se radi nema više veze sa modernizacijom… Sa zdravim razumom još manje. Pamet? Odavno je nemamo… Ovo je uništavanje kulturne tradicije jednog grada… Grada sa istorijom, grada sa srcem i dušom.
U sećanje na platan star 120 godina…
„…Di je to drvo raslo, spram kojih vetrova?
Dal’ je pod njime neko za nekim žalio?
Što ga je grom obišo, mati ga Petrova?
Ko je u šake pljuno, pa ga strovalio?…“
( Đ.Balašević – Drvena pesma )
Zahvaljujem se mom drugu, Đorđu Ignjatoviću na ustupljenim fotografijama. Takođe hvala Tini i Milki na jednim od poslednjih fotografija platana!!
POSETITE MOJU FACEBOOK STRANICU: