Od Perućca do Višegrada

Biti gost u Nacionalnom parku Tara, a ne upoznati se sa Drinom, značilo bi isto toliko kao i da niste ni posetili ovaj kraj… A za Drinu kažu da je najlepša na Balkanu – kako i nebi, pejzaži toka su kao stvoreni za slikarsku četkicu. Drinu upoznati znači dve stari: Videti je i doživeti je.

Da bi je videli potrebno je uživati u Nacionalnom parku. Tara vam stoji na raspolaganju sa svom svojom lepotom… A vidikovci Banjska i Bilješka stena vam pružaju onu pravu priliku.  Drinu doživeti, to je već nešto drugo, to je pravo zadovoljstvo. Doživeti je sa one divne i nepredvidive strane, a pravu (možda i jedinu) priliku pruža krstarenje od Perućca do Višegrada…

reka Drina
Reka Drina u blizini HE

Sa agencijomTaratours u Bajinoj Bašti bilo je već sve dogovoreno, još nekoliko meseci unapred… Preko meila, lako i jednostavno. Karte za brod bile su spremne, čekale su nas…

Perućac, turističko naselje, udaljeno 13 kilometara od Bajine Bašte, poznato je po reci Vrelo ( poznatijoj po nazivu reka Godina), zatim Mramorje ili Bagruša (srednjovekovni nadgrobni spomenici) i naravno, po brani velike hidrocentrale, odakle se prostire jezero… Impozantno, Perućačko jezero, azurno plave boje, sa svojih 12,4 km2 ostavlja bez daha.

Nešto pre 9 časova carinik je već bio spreman da odradi svoju obavezu i pregleda pasoše, onako, radi reda i bez suvišnih pitanja… Ukrcavanje na brod… Po rečima vodiča, najveći na jezeru. Naravno, nisam uspeo bez komentara: „Pored toliko velikog jezera, brod ni ne sme da bude mali, izgubio bi se u ovolikoj vodi…“ Dobro, ima sad i većih brodova, onih, prekomorskih, prekookeanskih, ali ovaj, što je polako dizao sidro, odgovarao je svom nazivu: Grizli. Naravno, bilo je i onih koji su dali sebi malo više vremena, pa kasnili na ukrcavanje… Ali dobro, kod nas je običaj da se kasni. Iako gorostasnog naziva, Grizli je konačno zaparao mirnu vodu i hvatao smer polako ka sredini jezera… Pravac Višegrad, sa leve strane Srbija, sa desne Republika Srpska, Bosna i Hercegovina… Sam početak je bio u znaku jezera, beskrajne površine kojoj su okolne planine, začinjene zracima sunca i ukrašene kojim oblačkom, davale još lepšu smaragdnu boju.

Grizli (izvor: Taraturs)

Kanjon Drine pripada kompozitnom tipu, na dužini od nekoliko desetina kilometara smenjuju se kotline sa klisurama i kanjonima. Posle kanjona Kolorada i kanjona reke Tare, ovo je najdublji kanjon na svetu. Najdublji deo kanjona Drina je izgradila usecajući se u padine planine Zvijezde, gde je u pojedinim delovima kanjon dubok i do hiljadu metara. Izgradnjom brane kod Perućca, najniži delovi kanjona su potopljeni i pretvoreni u Perućačko jezero koje se prostire do Višegrada, te je ovaj deo obuhvaćen i krstarenjem. Jezero je površine oko 12,4 km² i dubine do 60 metara. Dužina jezera iznosi oko 54 km, najmanja širina je 150 metara, a najveća oko 1000 metara. Perućačko jezero se nalazi na 290 metara nadmorske visine. Najširi deo se nalazi u kanjonu reke Drine koji počinje 7 km od brane hidroelektrane „Bajina Bašta“. Kanjonski deo okružuje izrazito strma obala oivičena strmim kamenim liticama i kamenim blokovima koji vertikalno poniru u vodu. Zbog strmine obale, dubina jezera na samo par metara od obale dostiže dubinu od 3 do 8 metara. Sredina jezera predstavlja granicu između Republike Srpske, BiH i Republike Srbije.

Drinski splav

Na Drini se intenzivno odvijalo splavarenje. Prvi splavovi, „daščare“ i „gredare“, krenuli su iz Dervente i Perućca 1856. godine. Splavovima se odvlačila drvena građa, nizvodno, za prodaju sa obronaka Tare i Zvijezde. Splavarenje se održalo sve do izgradnje HE „Bajina Bašta“
Od ukupne dužine toka, Drina je oko 1/3 jezero. Dobijeno je dosta toga stvaranjem jezera, međutim, time je klisurasta dolina reke izgubila od svoje lepote.
Nekoliko kilometara od Višegrada jezero ulazi u potpunu divljinu, bez puteva i naselja. Tragove ljudi otkriva samo po neka stara seoska kuća i ribolovci na njihovim čamcima…

Dan pre naše plovidbe, bilo je kiše… One, koja dođe skrivena iza planina, iznenada, a počinje sa vetrom i završava se gromovima… I reka je bila tako odevena. Mestimično tamne boje mulja, nosila je razne grane i stabla. Rekoše, to je normalno, zbog kiše. Voda je ponela sa sobom sve što je dohvatila. „Zar i svu ovu plastiku?!“ Na ovo pitanje vodič samo spusti glavu, izgleda ne želeći da odgovori. Tara je čista, nema toliko smeća da prekrije ovu lepotu. Pitao sam ponovo, „Zar toliko smeća da ponese kiša?“. Stigao je odgovor, tihi, jedva razumni: „To iz Bosne dolazi“… Bože, zar je to moguće?

Pogled na jezero i HE sa vidikovca Banjska stena

Drina je posle smrti cara Teodosija delila Istočno od Zapadnog rimskog carstva, Austrougarsku i Srbiju, danas Bosnu i Srbiju… Bila je ona i poprište važnih bitaka, opsovao ju je, onako sočno i major Kursula… 
Ipak, u najvećoj krivini, zastao mi je dah… Bože, to je tu.
Stari Brod… O njemu se nije učilo u školama… Prolazio sam pored mesta koje ostavlja bol u grudima, mesto, gde se svaki normalan zapita da li je to moralo tako?! 

Stari Brod i Miloševići u opštini Višegrad. Proleće 1942. Ustaše preduzimaju ofanzivu u istočnoj Bosni, kojom je trebalo učvrstiti vlast NDH na istočnoj granici. Ofanziva je počela u martu i kretala se prema Drini, potiskujući ispred sebe desetine hiljada izbeglica. U Višegradu su prelaz u Srbiju blokirali Italijani, pa je veliki deo naroda krenuo prema Starom Brodu i Miloševićima, po teškom terenu, izložen napadima ustaša i muslimanske milicije.
Nesretni ljudi, gomilali su se na obali Drine… Bio je to pokolj, 6 hiljada nedužnih je ostavilo svoje kosti, tu, gde je sada spomen kapela i zvonara… 
„Bože sačuvaj onog vremena, patnji i zločina. Ko je ono iščekao. Ustaše nema šta nisu radile, Bože ti mili, sakloni i sačuvaj onijeh jada. Te zločine nije zapamtio niko, što je država i ratova. I vjekova. Pobiše onoliki narod, a Drina nosi sve. Mnogi su sami skakali u Drinu, nisu čekali kamu i nož, da im oči i džigerice vade… Eh, kad se sjetim, najgore su prošle mlade cure, žalosti ljuta… Pohvataju se za ruke i same skaču u Drinu. Bože sačuvaj!“ (Ljubica Planinčić, rođena 1920, iz Seljana, koja je preživela pokolj i kasnije ga opisala).

Drina, divna i nepredvidiva

Ostavili smo i ovo tužno mesto za nama, Drina je bivala sve lepša i lepša… Predivne li prirode…
Plovidba je prolazila u znaku fotografisanja, svi putnici su imali neku stenu ili pticu u letu, a koja je bila lepša od one na predhodnoj fotografiji. Bio je to pravi foto šuting Drine… 
A Drina divna, nekada divlja, danas nepredvidiva, krasi najlepše delove Balkanskog poluostrva. A onaj najlepši deo toka, nalazi ispod planine Tare. Drinu i njene pritoke odlikuje bogatstvo ribljih vrsta. Stanište je 47 vrsta riba koje se svrstavaju u 14 porodica, tako da privlači i brojne zaljubljenike u ribolov. 
Kada se ovome doda dužina plovidbe od 52km začinjene lepotama Tare, ušća Žepe u Drinu, prolazom kroz najuži deo kanjona, postaje jasno zbog čega je ovo jedinstvena prilika da se Drina doživi… 
Tri i po sata neopisive lepote bilo je iza nas…

Kanjon Drine

Višegrad, jedan od najslavnijih varoši…Nežno i mirno protiče Drina kraj njega. Baš kao i život u Višegradu. A preko Drine, most velikog vezira Mehmed Paše Sokolovića, ukras Drine od belog kamena, podignut još u vremenu 1571.-1577. i sagrađen baš na Carigradskoj džadi, inspirisao je i Ivu Andrića, dobitnika nobelove nagrade za književnost, da napiše roman „Na Drina ćuprija“… 

Na Drini Ćuprija


Naravno, obavezna je bila poseta Andrićgradu, remek delu Emira Kusturice, a nezaobilazni su i višegradski specijaliteti…
Dva i po sata zadržavanja u Višegradu prođoše brzo, a ipak dovoljno da se zavoli ovaj biser Drine. Da se upozna?! Pa za to će morati još jednom da se dođe…
Ukrcavanje na brod bilo je još brže nego jutos, praćeno pesmom raščupanog dečačića naslonjenog na ćupriju…


„…U lijepom starom
gradu Višegradu,
gde duboka Drina
vjekovima teče…“

Andrićgrad

Dalje ga nisam čuo…
Grizli je užurbanim koracima kretao nazad ka Perućcu, a iznad nas, niotkud, stvorilo se crno nebo… Nevreme praćeno grmljavinom… Evo prilike Drini da pokaže i svoju nepredvidivu stranu, čisto onako, za kraj…

PRATITE MOJ RAD I NA FACEBOOK STRANICI:

SPONZOR ČLANKA:

Sponzor ovog članka je turistička agencija TARATOURS, osnovana 2004. godine. Posle velikog broja zadovoljnih turista, kako individualnih, tako i grupa, Turistička organizacija Srbije je proglasila ovu agenciju za najbolju receptivnu agenciju za 2015. godinu. Danas je „Taratours“ vodeći tour operator u zapadnoj Srbiji. Njihove ture uključuju kulturno-istorijsko nasleđe, tradicionalnu muziku i igru, degustaciju hrane i pića, kontakt i interakciju sa lokalnim stanovništvom, prirodne lepote Srbije … i jednu specijalnu ponudu – kanjon reke Drine!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *