Ažurirano februar 2026
Specijalni rezervat prirode Uvac je rezervat prve kategorije zaštite, smešten u jugozapadnoj Srbiji, na samoj granici između planinskog mira Nove Varoši i surove lepote Sjenice. Kada pomislite na Srbiju, slika meandara Uvca je verovatno prva koja vam padne na pamet. Taj prizor gde se reka uvija kao smaragdna zmija između strmih litica postao je simbol naše prirode. Predivan pogled, kraljevski let beloglavog supa, misteriozne pećine i voda koja menja boju od tirkizne do duboko zelene – sve na jednom mestu. Postoji li išta lepše za nekog ko želi da upozna Srbiju?
Ali, put do ove „Molitve“ često podrazumeva i malo iskušenja, naročito kada vas pritisne vrelina pešterskog leta.
Put ka meandrima: Od Zlatibora do Sjenice
Putovanje od Zlatibora ka Novoj Varoši prolazi u najboljem redu. Put je dobar, a priroda i krajolici su još lepši. Međutim, prava atmosfera se oseća tek kada ostavite Zlatibor iza sebe. Od Nove Varoši ka Sjenici je druga priča. Saobraćaja je manje, ali delovi puta više podsećaju na tetris tablu nego na kolovoz. Svaka čast putarima, igricu su odigrali bez greške – sve moguće nijanse sive i po koja crna boja asfalta odlično su uklopljeni elementi na putu.
U Sjenici, gradiću koji vas dočekuje specifičnim mirisom planinskog dima i autentičnom gostoljubivošću, uputili su nas ka kampu na Previnama. Cilj je jasan: Vidikovac Molitva.
Tri puta do vidikovca Molitva
Prva mogućnost je pešačenje od kampa na Previnama. Zamislite tipičan avgustovski dan na planini. Sunce peče direktno, bez milosti, a vazduh treperi iznad suve trave. Ako se odlučite za ovu varijantu, ponesite ozbiljne zalihe vode. Tih pet kilometara po vrelini nije laka šetnja. Hladovine nema ni za lek, samo goli kamen i nisko rastinje. Put se ne može promašiti jer su se prethodni posetioci pobrinuli za „putokaze“ – nažalost, dok god vidite tragove smeća pored staze, znajte da niste zalutali.
Druga mogućnost je vožnja brodićem kroz meandre. Ovo je možda i najlepši način da doživite Uvac. Dok se vozite, litice kanjona se izdižu iznad vas kao prirodne katedrale, a miris vode meša se sa svežinom koja dopire iz pećina. Danas se cena vožnje brodićem ili katamaranom kreće oko 3.000 dinara, što obično uključuje i ulaznicu u rezervat. Rendžeri će vas provozati do podnožja vidikovca, odakle vas čeka ozbiljan uspon ka vrhu. Imajte na umu da se polasci često odlažu dok se čamac ne popuni, pa se naoružajte strpljenjem uz kafu na nekoj od improvizovanih terasa pored vode. Sve detaljne informacije o rezervatu i radu čuvarske službe možete pronaći na zvaničnoj stranici rezervata Uvac.
Treća mogućnost, koja je ujedno i najudobnija, jeste odlazak kolima ka selu Družiniće. Za razliku od ranijih godina kada je ovaj pravac bio sinonim za prašinu i kaldrmu, put je sada asfaltiran i veoma lep za vožnju. Ovo skraćuje vreme putovanja i omogućava vam da sačuvate energiju za ono najvažnije – uživanje u pogledu. Kada ugasite motor kod poslednjih kuća, dočekaće vas tišina koju remeti samo udaljeno klepetanje zvona sa stoke koja pase na obližnjim livadama. Ostaje vam još nekih 300 metara lagane šetnje kroz mirisno livadsko cveće pre nego što izbijete na samu ivicu vidikovca.
Vidikovac Molitva: Gde se nebo i zemlja dodiruju
Kada konačno kročite na drveni plato vidikovca Molitva, svet staje. Tišina je ovde toliko duboka da možete čuti šum vetra u perima beloglavog supa dok jedri iznad vas. Ti veličanstveni čuvari neba, sa rasponom krila od skoro tri metra, gospodari su ovog prostora. Meandri se ispod vas savršeno uvijaju, presijavajući se na letnjem suncu, dok senke oblaka lagano klize preko vode. To je trenutak čiste fascinacije, trenutak kada čovek oseti koliko je mali pred snagom prirode.
Ipak, čim spustite pogled sa tih visina, realnost vas šamara. Tik uz ivicu raja – smeće. Plastične flaše, kese i otpad govore o našoj (ne)kulturi. Da, u Srbiji ste i niste zalutali. Smeće je kod nas često najtužniji dokaz da smo bili na nekom prelepom mestu.
Da li umemo da čuvamo ono što imamo?
Uvac je dragulj koji Srbija ima da pokaže svetu. Ali, gledajući te tragove nemara i pored boljeg pristupa koji sada imamo, čovek ne može a da se ne zapita: zar ne može bolje? Zar ne zaslužujemo da do ove lepote dođemo bezbednim putem, i zar ova priroda ne zaslužuje da je ne prljamo? Bitno nam je da napravimo savršen selfi za društvene mreže, ali izgleda da nam nije bitno šta ostavljamo iza sebe.
Ukoliko vas zanima kako ovaj nestvarni predeo izgleda pod snegom i ledom, obavezno pročitajte i moju reportažu Uvac zimi: Ledena bajka srpskog Sibira. Tamo možete otkriti zaboravljene legende ovog kraja, kao i tajnu o tome kako je vidikovac Molitva zapravo dobio ime. Doživećete potpuno drugačiju, mističnu stranu ove planinske lepotice.
Probudite se i uradite nešto za ovu lepotu. Priroda nam je dala remek-delo, a na nama je samo da ga ne uništimo. Srbija ima čime da se pohvali, samo nam nedostaje malo više dobre volje i svesti da sačuvamo ovaj komad neba za one koji dolaze posle nas.
© 2018–2026 Iz mog ugla – P. Božin. Sva prava zadržana. Strogo zabranjeno preuzimanje sadržaja i fotografija bez dozvole autora. Sadržaj zaštićen digitalnim otiskom. [Uslovi korišćenja]