Bitke kod Sente 1697. : Dan kada je Tisa postala grobnica imperije

Ažurirano februar 2026

Senta, gostoljubivi gradić na severu Vojvodine, mesto je koje je svetu darovalo velika imena poput Đule Dudaša, Jovana Đorđevića, Stevana Sremca, Matije Bećkovića, Arpada Šterbika i Čabe Silađija. Danas je ovaj grad ponovo u centru našeg zbivanja.

U samom srcu Sente nalazi se kancelarija Turističke organizacije, gde su zaposleni uvek spremni da odgovore na svako pitanje. Ipak, najveći ponos grada je unikatni spomen-vidikovac. Njegov sat, koji su izradile čuvene sajdžije iz Budimpešte, čuva sećanje na slavna vremena i događaj koji je zauvek promenio kartu Evrope. Reč je o junačkom boju u kojem su se, rame uz rame, borili Srbi, Mađari, Hrvati i Austrijanci protiv velesile koja je pretila celom hrišćanskom svetu.

Zanimljivo je da je sultan Mustafa II svoju rutu ka sudbonosnoj reci započeo upravo preko Sofije i Niša, krećući se ka Beogradu, nesvestan da će ravnica na severu postati grobnica njegovih ambicija

Eugen Savojski, genije niskog rasta

Svet ovu bitku pamti po komandantskoj palici Eugena Savojskog. Ovaj francusko-austrijski Italijan bio je čovek neverovatne sudbine. Studirao je matematiku i prirodne nauke, ali je čeznuo za vojničkim životom.

Zbog nežne građe, pogrbljenosti i niskog rasta, nije se uklapao u predstave o idealnom vojniku francuskog kralja Luja XIV. Ponižen i odbijen, napušta Francusku i nudi svoje usluge austrijskom caru Leopoldu.

Bila je to odluka koja je promenila istoriju. Usledila je munjevita karijera. Sa trideset godina postao je Feldmaršal, a u četrdesetoj predsednik Carskog ratnog saveta i jedan od najbogatijih ljudi Monarhije. Njegov vojnički talenat već se dokazao u bitkama za oslobađanje Beča, Budima i Beograda.

Bitka kod Sente 1697: Istorija koja je promenila Evropu

Nakon uspešne odbrane Beča 1683. godine, Austrija je krenula u razbijanje Osmanlijskog carstva. Do 1688. Panonska nizija i Beograd bili su slobodni, a hrišćanske vojske prodrle su duboko na Balkansko poluostrvo. Međutim, zbog rata na zapadu Evrope, Austrija je bila primorana da povlači trupe sa Balkana.

Godine 1695. na vlast dolazi ratoborni sultan Mustafa II. Opčinjen slavom predaka, lično predvodi vojsku u nova osvajanja, ali ovaj put zverski i osvetoljubivo. Kada su Osmanlije 1690. ponovo zauzele Beograd, Srbi sa Kosova i Metohije i južne Srbije krenuli su u masovni beg pred najezdom zla. Bila je to Prva velika seoba Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem. Oko 37.000 porodica (185.000 duša) naselilo je teritorije današnje Vojvodine, Mađarske i Slovačke, dok su Albanci zauzimali napuštena ognjišta.

Vojna strategija i tok Bitke kod Sente

Iz Petrovaradina stiže vest da je Sultan već u Beogradu i da se preko Titela i Kovilja kreće ka severu. Eugenov predlog bio je jasan. Osvojiti Beograd kao stratešku osnovu za odbranu Ugarske. Pošto je dotadašnji zapovednik Fridrih August izabran za kralja Poljske, Eugen Savojski preuzima punu komandu.

Samo pet dana nakon preuzimanja zapovedništva (17. jula), Eugen vrši smotru vojske u Kolutu kod Sombora. Sa 25 pukova pešadije i 9 pukova konjice, polazi u odbranu Petrovaradina. Do direktne borbe tada nije došlo jer su oba zapovednika taktički izbegavala otvoreno polje. Sultan Mustafa II tada menja plan i kreće ka Segedinu, glavnom skladištu hrane, ali saznavši da je i tamo odbrana jaka, odlučuje se na prelaz preko Tise kod Sente.

U ovoj igri mačke i miša, Eugenovi husari zarobljavaju turskog pašu i saznaju ključnu informaciju. Francuzi su isplanirali izgradnju pontonskog mosta koji je već proizveden u Beogradu. Najpovoljnije mesto za prelaz bilo je upravo kod Sente, zbog duguljastog ostrva koje je olakšavalo gradnju.

Taktičko razmeštanje: 70.000 vojnika čeka znak

Dok su francuski inženjeri podizali most od 60 brodova, Osmanlije su podigle unutrašnju liniju odbrane od kola i spoljašnji šanac poluprečnika hiljadu koraka. Ipak, napravili su kardinalnu grešku – severozapadna strana šanca ostala je nedovršena.

Savojski stiže u Bečej 10. septembra, a 11. pre svanuća kreće ka Senti kako bi osmotrio neprijatelja. U popodnevnim časovima vrši taktički razmeštaj. Desno krilo pomera ka Tisi, levo razvlači po ravnici, dok sam zauzima centar. Sa 70.000 vojnika, 51 bataljonom pešadije, 112 četa konjice i 60 topova, čekao se samo jedan znak za napad.

       

Krvavo popodne: Most koji se raspao pod silinom besa

U popodnevnim satima 11. septembra, Sultan sa pratnjom i delom artiljerije prelazi preko tek završenog mosta. Na mostu nastaje haos dok janičari užurbano pokušavaju da pređu reku. Savojski prepoznaje idealnu priliku i sa 3.000 konjanika i 3.000 dragona napada šančeve.

Levo krilo primećuje ljuljanje mosta i otvara žestoku paljbu. Isto čini i desno krilo pod komandom Hajstera. Pod stalnim udarima, pontonski most se raspada na dva dela. Hiljade vojnika guta mutna reka. Odstupnica je presečena, a 35.000 ratnika ostaje zarobljeno među šančevima. Bitka je bila rešena, a vojnici Savojskog, vođeni besom, nisu imali milosti. Čak su i janičari, u naletu očaja i besa, pobili sopstvene paše.

Zanimljivosti o pobedi Eugena Savojskog

Ova bitka ostavila je dubok trag u narodnom sećanju, pa se decenijama kasnije u Vojvodini čuvala izreka za čoveka koji je izgubio sve: ‘Prošao kao car na Senti’. Pored neverovatne ratne blagajne od četiri miliona zlatnih dukata, pobednici su u turskom kampu pronašli čak i deset žena iz sultanovog harema, što najbolje ilustruje razmere panike koja je zavladala nakon rušenja pontonskog mosta.

Sultanov pečat i trijumf koji je precrtao granice

Sam Savojski je pisao caru Leopoldu:

„Vojsku nisam mogao više zaustaviti. Nastao je veliki pokolj, kako u šancu, tako i na mostu i u reci. Vojnici su bili toliko zaneseni besom da nisu imali milosti. Ova hvaljena akcija završila se zajedno sa danom, čak ni sunce nije dozvolilo danu da se završi dok se ne čuje pobednička pesma.“

Sledećeg dana, 12. septembra, Eugen prelazi reku. Sultan je pobegao ka Temišvaru, ostavljajući iza sebe neverovatan plen: janičarske zastave, sopstvenu odeću, oružje i tone hrane. Najznačajniji trofej bio je sultanov pečat, predmet koji se skoro nikada ne gubi na bojištu. Danas je izložen u bečkom vojnom muzeju.

Bitka kod Sente bila je grobnica za 25.000 turskih vojnika, dok je austrijska strana brojala svega 429 poginulih. Beč je slavio uz natpis: Vienna ad Zentam servata (Beč odbranjen kod Sente). Bio je to uvod u Karlovački mir 1699. godine. Erdelj je pripao caru, Banat je zadržala Turska, a nove granice su povučene duž Tise i Save, od ušća Bosuta do Une.

Spomenik Bitke kod Sente i vidikovac na Tisi

Danas se najvažniji spomen-vidikovac nalazi u samom tornju Gradske kuće u Senti. Ako planirate posetu, on je lako dostupan i pruža jedinstven pogled na reku koja je 11. septembra 1697. promenila istoriju. Ipak, prava šetnja kroz istoriju počinje na tiskom keju, na mestu poznatom kao ‘Pesak’, gde se nalazi spomenik koji čuva slojeve vremena.

Tajna konjanika iz Budimpešte i Ajzenhutovog remek-dela

Prvobitno obeležje na samoj obali nastalo je povodom posete cara Franje Josipa I 1895. godine, tokom velike vojne smotre na mestu gde se odigrala bitka. Taj prvi spomenik, rad čuvene radionice Janoš Fišer i sinovi, bio je prava umetnička minijatura: vitez u punom oklopu uzdizao se iznad postolja koje je činio autentični top preostao iz 1697. godine.

Iako su vitez i oružje s vremenom nestali, a ploča menjana kroz burnu 1942. godinu, spomenik je 1992. postavljen na današnju lokaciju, dok je za 300. godišnjicu bitke, prema viziji arhitekte Zoltana Valkaija, dodatno ukrašen zvonikom i simboličnim elementima nalik čamcu.

Interesantna je i sudbina spomenika samom Eugenu Savojskom. Povodom dva veka od bitke, vajar Jožef Ron izradio je veličanstvenu konjaničku statuu princa, ali je ona za tadašnju Sentu bila nedostižno skupa. Umesto na obali Tise, ova divna kompozicija završila je ispred Budimske tvrđave u Budimpešti, gde i danas ponosno stoji.

Dok je Senta ostala bez svog konjanika zbog visoke cene, Beč svom heroju duguje jedan od najlepših spomenika na Heldenplacu. Ova paralela nam govori koliko je pobeda kod Sente bila ključna za opstanak same carske prestonice.

Slika „Bitka kod Sente“ remek delo u Somboru

Da biste, pak, doživeli punu vizuelnu moć ove pobede, put vas mora odvesti do Sombora. Tamo, u svečanoj sali Županije, stoji monumentalna slika Franca Ajzenhuta koja sa ramom pokriva neverovatnih 40 kvadratnih metara. Legenda kaže da je platno bilo toliko veliko da su graditelji morali da probiju zid iznad centralnih vrata kako bi ga uopšte uneli u dvoranu

Planirate posetu Senti? Korisne informacije za turiste

Da biste maksimalno iskoristili posetu ovom istorijskom gradu, evo nekoliko praktičnih saveta iz prve ruke:

Dostupnost: Dok vidikovac zahteva najavu, spomenik na keju možete posetiti u bilo koje doba .

Spomen-vidikovac i Gradska kuća: Spomen-vidikovac se nalazi u samom tornju Gradske kuće, odmah uz gradski park. Ovde je smeštena i Turistička organizacija Sente. Moja preporuka je da se obavezno najavite par dana ranije kako biste uskladili termine i osigurali ulaz. Sve informacije o ceni i telefonu dobićete direktno na linku TO Senta

Arhitektonski dragulji: Ne propustite šetnju kroz Poštansku ulicu. Iako možda nije planetarno popularna kao ulica Generala Drapšina u Kikindi, njena lepota i mir će vas oduševiti. U ovoj ulici se nalazi i velelepni Vatrogasni dom, zdanje za koje se vezuje fascinantna priča o Caru Jovanu Nenadu, samozvanom srpskom caru čija je sudbina duboko utkana u ove krajeve.

Šetnja do spomenika na Tisi: Ako od Gradske kuće krenete peške ka reci, stići ćete do spomenika ‘Skelar’. Od njega nastavite desno, uz tiski kej, i put će vas direktno odvesti do spomen-obeležja Bitke kod Sente na čuvenom ‘Pesku’.

Dok tiha Tisa danas mirno protiče pored spomenika, nemoguće je ne osetiti težinu istorije koja je ovde ispisana. Ako vas ovakve priče o herojstvu i velikim preokretima fasciniraju, preporučujem da pročitate i moj tekst o Stevanu Sinđeliću i Čegarskom bolu, gde barut i prkos pričaju sličnu priču o borbi za slobodu

 

© 2018–2026 Iz mog ugla – P. Božin. Sva prava zadržana. Strogo zabranjeno preuzimanje sadržaja i fotografija bez dozvole autora. Sadržaj zaštićen digitalnim otiskom. [Uslovi korišćenja]

PRATITE MOJ RAD I NA FACEBOOK STRANICI

Izvor podataka: Turistička organizacija Senta, Bečki vojni muzej – Arsenal, lični zapisi.

Sponzor ovog članka je Turistička organizacija Opštine Senta, kojoj se ovom prilikom zahvaljujem na srdačnom gostoprimstvu i pomoći. 
Posetite ovaj gradić na severu Bačke, upoznajte bogatu istoriju Sente… Uživajte u pogledu na beskonačnu vojvođansku ravnicu sa spomen-tornja, išaranu bojama žita, uljane repice, ispredena tokom reke Tise… Upoznajte njeno najveće blago, raznolikost naroda koji žive zajedno na jednom mestu vekovima, voleći svoje i poštujući tuđe…