Ažurirano april 2026
„U Niš nema niš“, govorili su mi moji ravničari kada sam kretao na studije. Upoznao sam ljude, grad i sve lepote koje ga krase, ali su turbulentne devedesete učinile svoje. Prošlo je više od decenije od našeg poslednjeg viđenja. Kada sam se vratio, shvatio sam koliko su grešili. Niš nije grad koji se obiđe za jedan dan, to je grad koji se oseti i na kraju zavoli. I upravo to osećanje pokušaću da vam prenesem kroz deset mesta koja ne smete preskočiti
Krajevi koje sam ranije poznavao kao svoj džep nisu više kao iz sećanja. Kasarne na Bubnju više nema, a ulica Zmaja od Noćaja je dobila neko novo ruho. Ipak, ostale su one lepote koje krase ovaj grad, a što me je najviše obradovalo, ljudi su ostali isti. Sa šarmantnim južnjačkim dijalektom, prijatni i gostoljubivi, baš onako kako ih pamtim. Tipične Nišlije.
Legende o gradu su mnogobrojne. Lepo nakićene, zabeležene perom pisca Dejana Stojiljkovića. Od vile Naisa i Konstantina, preko Stefana Nemanje, sve do nastanka imena Niša, samo će vam zagolicati maštu i probuditi interesovanje za ovaj grad. A šta obići u Nišu?
Niška tvrđava, srce grada na dlanu
Niška tvrđava je prirodna polazna tačka svakog obilaska. Podignuta na ostacima rimskog i vizantijskog utvrđenja, tvrđava kakvu danas vidite potiče iz osmanskog perioda.
Ono što tvrđavu čini posebnom nije kamen, već panorama Niša sa njenih bedema, koju je Google zabeležio kao jednu od najgledanijih fotografija srpskih gradova. Unutar zidina se nalazi amfiteatar, crkva, restorani. Mali živi grad unutar grada.
Praktična informacija: Tvrđava je otvorena bez ulaznice, ceo dan. Idealna za jutarnju šetnju pre ostatka obilaska.
Ćele-kula, najsnažniji simbol srpskog otpora
Ćele-kula je podignuta iz besa. Pošto je poginulo više Turaka nego Srba, paša naredi da se glave palih Srba odseku i odnesu za Niš. Sve ćurčije iz okoline je zatvorio, i pod batinama i pretnjom sablje, morali su da oderu lobanje kako bi se, na dva kilometra od Tvrđave, na putu za Carigrad, sazidala kula od lobanja Srba sa Čegra. Četiri strane, sa četrnaest redova, 952 lobanje…
Na kraju, donesoše i Sinđelićevu glavu, koja je, posle bitke, na kocu, odnešena paši kao trofej. Ćele-kula, podignuta iz besa, zamišljena da zaplaši srpski narod, a i svakog stranca koji tuda prođe, postade simbol junaštva, otpora, borbe za slobodu. Simbol onoga što krasi Srbiju, ono po čemu se Srbija pamti, po čemu se ponosi, i što je čini drugačijom…“
Praktična informacija: Nalazi se na Bulevaru dr Zorana Đinđića, 2km od centra. Radno vreme i cene na sajtu Narodnog muzeja Niš.
Čegar i čika Sele, priča koja se ne čita, nego sluša
Čegar je obavezna stanica ne samo za ljubitelje istorije, već i za sve ostale, kako bi se upoznali srpska kultura, junaštvo i narav. “ …A Čegar, planina nadomak Niša, u zagrljaju naselja Donji Matejevac i Kamenica, krije jednu svoju priču. Priču o tragediji najhrabrijih boraca za slobodu svog naroda… Približavajući se spomeniku, u susret nam se uputio jedan stariji čovek. Razbarušena kosa, dotrajala košulja i mala tezga kraj spomenika, u hladu predivne lipe. Sve mi je to ličilo na tipa koji bi da privuče posetioce tezgi i proda neki suvenir…
Onako, više reda radi sam stao da ga sačekam… Poželeo nam je dobrodošlicu i predstavio se: „Moje ime je Selomir Marković, Sele… Ja sam vaš domaćin i čuvar spomen kompleksa na Čegru.“ “ (Odlomak iz članka „Stevan Sinđelić ili Putem čegarskog boja“). Čika Sele će najbolje ispričati priču o boju, Sinđeliću i njegovim Resavcima, o Dve lipe i Karađorđeviću.
Logor na Crvenom krstu i Bubanj
U neposrednoj blizini železničke stanice, unutar zidina koje i danas odišu jezom, tokom Drugog svetskog rata nalazio se Logor na Crvenom krstu. Jjedan od retko očuvanih koncentracionih logora u Evropi.
Ovo mesto patnje preko 35 hiljada građana Srbije danas je pretvoreno u Memorijalni muzej ’12. februar’, nazvan po datumu epskog podviga iz 1942. godine. Tada je 147 logoraša goloruko krenulo na bodljikave žice i nemačke mitraljeze, izvedavši prvo organizovano bekstvo iz nacističkog logora u okupiranoj Evropi.
Tragična sudbina onih koji nisu uspeli da pobegnu neraskidivo je vezana za brdo Bubanj. Tamo, usred tišine šume, danas dominiraju tri džinovske betonske pesnice, rad vajara Ivana Sabolića. One nisu samo spomenik, one su simbol muške, ženske i dečije ruke koje su ostale prkosno podignute čak i u trenutku kada su okupatori streljali čitave porodice.
Ove pesnice danas čuvaju stražu nad najvećim stratištem juga Srbije, podsećajući nas na cenu slobode koja je ovde krvlju plaćena.
Kazandžijsko sokače i Stevan Sremac
Ako imate samo sat vremena u Nišu, prošetajte Kazandžijskim sokačem. Uska kaldrma, zanatske radnje, miris bakra i bronze. Na ulazu vas dočekuju Sremac i Kalča poznat u tadašnjem Nišu kao dobar čovek i još bolji kujundžija, ali i po svojim neverovatnim lovačkim pričama prepunim fantazije, kao i Kalčin nerazdvojni drug Čapa. Tri bronzane figure koje sede kao nekada, kao da čekaju da im priđete i sednete.
Kao dokaz da se mi ravničari brzo vežemo za južne predele, a naročito Niš, dokazao je i Senćanin, Stevan Sremac. Svoju ljubav prema Nišu i Nišlijama ovekovečio je kroz zanatljije i svoje prijatelje kao što su čorbadžije, kujundžije, jorgandžije u svojim delima, pa ga Nišlije sa pravom i dan danas smatraju svojim sugrađaninom. Tokom 13 godina koliko je tamo živeo osnovao je pozorišnu družinu „Sinđelić“, gradsku čitaonicu, bio poslovođa gimnazije, profesor srpskog jezika, geografije i istorije.
Medijana, rodno mesto rimskih careva
Kao što i priliči jednom ovakvom gradu, Niš nudi za svakog po nešto. Za sve one koji tek žele da upoznaju i zavole ovaj grad trebali bi, više nego igde, da se upoznaju sa njegovom istorijom. Niš je rodno mesto Konstantina Velikog, cara koji je izmenio tok svetske istorije dozvoljavajući hrišćanstvo u Rimskom carstvu.
Antički grad Nais bio je raskrsnica puteva od strateške važnosti. Medijana, arheološko nalazište na pola puta ka Niškoj banji, je najznačajniji trag tog doba. Mozaici, ostaci rimskih vila, termi i trijumfalnih lukova. Za ljubitelje istorije ovo je obavezna stanica pre svega ostalog.
U blizini Brzog Broda je i „Medijana grupa„, arheološko nalazište iz bronzanog doba. Pored toga, Martirijum u centru, deo tvrđave, kao i gradsko polje koje se prostire između tvrđave rušene više puta i Tehničkog fakulteta su jedinstvena prilika da se upozna nastanak i razvoj grada. Kroz svoju istoriju, Niš je bio strateški bitan zbog svoje pozicije na brojnim kartama sveta, pa su se zbog toga vodile i mnoge bitke.
Duhovni Niš: od Stefana Nemanje do Svetog Vasilija
Niš krasi bogat verski život koji seže do samih korena srpske istorije. Crkva Svetog Pantelejmona bila bi najstarija u Srbiji da nije rušena. Njjen današnji izgled potiče iz 1878, ali prvobitna crkva seže u 12. vek. Upravo ovde desio se susret srpskog vladara Stefana Nemanje sa Fridrihom I Barbarosom pre odlaska u krstaške ratove.
Izbor je veliki, a vaše je samo ih posetiti. Svakako bih preporučio i malu Latinsku crkvu u Donjem Matejevcu, gde su se pre čegarskog boja pričestili srpski borci. Islam-agina džamija, Jevrejska sinagoga, Katolička crkva „Uzvišenje Svetog križa“ i dan danas takođe krase ovaj grad. Poznajem ih sve, ali mi je pažnju privukla ona koja se tek rađala, tu na Matejevačkom putu.
Stajao sam nemo, divio se onome što tek niče. Iza leđa sam začuo samo jedan stariji muški glas: „Otkude si pa ti? Ne poznaeš si naš hram Svetog Vasilija Ostroškog? Mi u Niš mnogo volimo stare crkve. A da bude staro, mora gi bide jednom novo„. Tipičan primer Nišanina (istinski naziv žitelja Niša jer, kako ovde tvrde, Nišlija je turska reč) rado će pomoći. Odgovoriće na nepostavljeno pitanje i, bez zadržavanja, nastaviti svojim putem.
Sićevačka klisura, vidikovac na prirodno čudo nadomak grada
U Sićevu kraj puta su najveće i najslađe divlje kupine, a tu je i pozamašni spomenik palim borcima u NOBu. Iako vidno zapušten, i dalje podseća na hrabrost i patnje ljudi iz Sićeva i okoline. Verovatno je to malo ko znao, ali za Sićevačku klisuru, probojnicu reke Nišave, su mnogi čuli.
Lepo urađen vidikovac kod sportskog terena pruža pogled na reku, park prirode, samu klisuru, kao i na MHE Sićevo. Izgrađena 1931. i dan danas radi bez nekih velikih popravki od samog početka. Ko god da vas pošalje tamo da je posetite znajte da nema pojma ni o čemu! Mini hidroelektrana je zatvorena za posete (što i ne čudi), pa umesto toga isplanirajte posetu manastiru Sv. Bogorodice iz 17. veka.
Sićevačka klisura je jedno od najlepših prirodnih čuda južne Srbije, a malo ko zna da je udaljena svega 20 kilometara od centra Niša. Nišava je kroz milione godina urezala kanjon dubok i do 350 metara, sa stenama koje se gotovo vertikalno dižu prema nebu.
Klisura je stanište retkih vrsta ptica. Pešačke staze duž klisure su odlične za jednodnevni izlet. Selo Sićevo na ulazu u kanjon nudi domaću hranu i vino lokalnih vinara. Ovo je omiljeno izletište iz Niša koje retko koji vodič pominje, a koje svako ko poseti pamti godinama.
Niška banja: voda koja leči
Niška banja je jedna od najstarijih i najpoznatijih srpskih banja, udaljena svega 9 kilometara od centra. Termalna voda temperature do 42°C, bogata mineralima, privlači posetioce već vekovima, još od rimskog doba.
Ali Banja ( kako je Nišlije nazivaju) nije samo lečilište. Okružena Suvom planinom i Sićevačkom klisurom, predstavlja polaznu tačku za planinarenje i prirodne izlete. Suva planina sa vidikovcem Sokolov Kamen nudi jedinstven pogled na celu nišku kotlinu.
Čarobna okolina Niša i izletišta koja osvajaju
Nišlije kažu da Niš krase četiri strane sveta, koje su najlepše u proleće, kada sve procveta. I jeste tako. Čarobna priroda gde god se okreneš. Vinik i Gorica, Suva planina, Niška banja ili Sićevačka klisura, biraj šta poželiš. Ali opet pažljivo. Zainteresovan legendom o Dionisu, Zevsovom sinu kojeg su nimfe Nisijade sakrile duboko u pećinu zaraslu vinovom lozom od Zevsove žene Here, krenuo sam ka Cerju nadomak Niša, do Cerjanske pećine.
Umesto vinove loze, otvor pećine, zatvoren čeličnim rešetkama koje sprečavaju svaki ulaz, je zarastao u šiblje i koprivu. A pećina, koja se svuda spominje, zatvorena je za posete, a ova bitna činjenica se ne pojavljuje skoro nigde. Šteta, mogla bi se naći u društvu Stopića, Potpećke, Resavske i ostalih pećina gde su posete moguće uz vodiča.
U povratku ništa lepše nego na Kamenički vis. Pamtim ga iz studentskih dana kao omiljeno izletište sa restoranom i predivnim vidikovcem. Vidikovac je tamo, restoran pod katancem, a izletište da i ne spominjem. Preplavljeno smećem… Nisam očekivao ovakvu situaciju, pa nisam ni poneo diplomu „#spomenikidiotima„, a zaslužuje ga. Oni koji me prate na društvenim mrežama poznaju moju inicijativu koju pokušavam pokrenuti, pa vas eto, ovom prilikom pozivam da se priključite. Dva razočarenja u jednom danu su dosta.
Spomenik idiotima i borba protiv smeća
Dan je bio dug, vremena dovoljno. A u blizini Kamenice je Srećkovo vrelo, kao i hram Sv. Georgija i vodopad nedaleko od njega. Hram je podignut na temeljima svetilišta iz antičkog perioda, na mestu gde je nekada stajao jedan od najvećih manastira ovih predela.
A vodopad na samo stotinak metara od hrama. Iako presušio, kao i većina njih u letnjim mesecima, i dalje je ukrašen mahovinom i samo podseća na lepotu kojom se krasi u srećnim mesecima bogatim vodom. Do vrela nisam dalje ni išao, verovatno je i ono presušilo. Lepo je uživati i u tišini šume, u suvom koritu Kameničke reke.
Jelašnička klisura
Specijalni rezervat prirode „Jelašnička klisura“ je jedna od destinacija koje su me uvek privlačile. U opštini Niška Banja, između naselja Jelašnica i Čuklenik je pravi raj za one koji su više za planinske pustolovine. Ali, pre toga, bacite pogled sa desne strane, možda vodopad Jelašnica ima snage da vam se predstavi u punoj snazi. Klisura je mogućnost za one sa manje kondicije da vide svoje granice, pre svega da li su spremni za pohod na Trem na Suvoj planini.
Na žalost, kao i u najvećem delu naše lepe Srbije, rezervat prirode je, baš kod odmarališta Podkapina, carstvo smeća. Vidljivi otisci one prave nekulture posetilaca. Idemo da vidimo, jako je lepo, uz to i poznato. Idealno za društvene mreže. I na kraju flaše, limenke, kese i kutije ostavljene svuda okolo.
„Ne ostavljaj ništa osim otisaka stopala, ne nosi ništa osim uspomena i ne ubij ništa osim svog vremena“
Ovaj osnovni kodeks ljubitelja prirode kod nas je, izgleda, potpuno zaboravljen. Moja „Diploma“ je tu da podseti, opomene i, nadam se, natera barem jednog pojedinca da sledeći put svoju kutiju cigareta ili plastičnu flašu ponese sa sobom.
Tvrđava Koprijan i skrivena mesta za avanturiste
Za kraj, za one koji više vole avanturu, i legende nešto nesvakidašnje. Pohod ka srednjovekovnom utvrđenju Koprijan. Na samo 11 km od Niša, u opštini Doljevac, kruže i dan danas legende o drugom, nesvakidašnjem nazivu ovog utvrđenja, kao i naselja koje je tu postojalo.
Kažu, u davna vremena, kada je grad bio neosvojiv, bila je jedna nemoralna dama koja je noću zavodila stražare, a na kraju ljubavnog čina ih navodila da otvore kapije grada kako bi napadači osvojili neosvojivo. Neka druga legenda spominje vladarku grada, koja je uvek posle ponoći išla u obližnji manastir radi molitve.
Naravno, ništa što se radi tajno ne traje večno, pa tako ni njena tajna da je bila u ljubavi sa sveštenikom. Koja god da je legenda bliža istini sigurno je doprinelo da ovaj grad dobije svoj drugi naziv – Kurvingrad. A kakvo god ime nosilo, od njega nije ostalo ništa, sem malo zidina i neistraženog lokaliteta.
„U Niš nema niš“, govorili su mi moji ravničari kada sam kretao na studije. Upoznao sam ljude, grad i sve lepote koje ga krase, a sada ste vi na redu. Kada obiđete ove lokacije, obavezno svratite na pravi niški roštilj, jer Niš se ne obilazi samo očima, već i čulima.
© 2018–2026 Iz mog ugla – P. Božin. Sva prava zadržana. Strogo je zabranjeno preuzimanje tekstova i fotografija bez pismene dozvole autora. Sadržaj je zaštićen digitalnim otiskom i redovno se prati putem DMCA servisa. Neovlašćeno korišćenje podleže fakturisanju i pravnoj odgovornosti.. [Uslovi korišćenja i Politika privatnosti]
Hvala vam što čitate moje priče. Ako želite da prvi saznate gde me je put odveo i vidite više fotografija sa mojih lutanja, zapratite stranicu Iz mog ugla na Facebook-u