Zrenjanin Petrovgrad ili Veliki Bečkerek. Jedan grad a kršten tri puta. To sme sebi dopustiti samo on, ma kako god ga zvali bio je i ostao ukras ne samo Banata već i cele Vojvodine.
Kada je bila još u planu poseta gradu na Begeju, mučilo nas je veliko pitanje koju zgradu da uzmemo „pod lupu“. Županijsku palatu, staru „Solanu“, biblioteku ili Plebaniju? Ili bolje Šeherezadu a možda i palatu Dunđerski? A zgrada stare pivare? Sve one su samo kap u ravničarskom moru interesantnih zdanja koje krase Zrenjanin. Želja je bila nešto nesvakidašnje, a opet nešto što je nekada krasilo ne samo ovaj, već i mnoge druge gradove, nekada poznato a danas sve više zaboravljeno.
SOKOLSKI DOM
Ipak je odluka pala na ulicu Obale Sonje Marinković i Sokolski dom. Pojačan društvom Gorana, valjevskog fotografa i Miroslava mog čestog saradnika, uputili smo se ka odabranom cilju. Izgledali smo po malo kao tri musketara koja „ko zna šta u stvari hoće?!“, pa je i razumljiva prva neverica domaćina koja nas je dočekala. Naravno, bez saglasnosti šefova, naša poseta nije moguća. Ali na svu sreću, to su Zrenjaninci, radoznali i spremni izaći u susret, tako da našoj zamisli nije bilo više prepreke.
Foto: Goran Mirosavić
Veliko dvorište sa terenom za košarku, malo izgrickano vremenom, ulepšava izgled zgrade Udruženja borilačkih sportova. Samo da nije onog terena za mali fudbal. Baš stoji kao kost u grlu. Bez njega bi prvi pogled na zgradu ostavio bez daha i postavio pitanje „šta je u stvari ova zgrada?“. Iza teških drvenih vrata i pompeznog ulaza već nas prvi koraci vraćaju u 19. vek, koji su obeležile mnoge progresivne pojave. Starim imperijama se primicao kraj, dok su nova načela rasla kroz uspon nacionalnih i državotvornih ideja malih naroda. Kulturna dominanta, kao integralni ideal građanske ideologije, posve je bio okrenut klasičnim idealima, koja su vladala dugo u razvijenim evropskim državama. Srbi u Austrougarskoj nastavljali su tradiciju graditeljstva koja je bila ukorenjena na ovim prostorima, a sa porastom potražnje graditelja, sve ih je više odlazilo na školovanje u evropske akademije.
POČETAK
Svoj graditeljski put je tako započeo i Dragiša Brašovan, danas upamćen kao jedan od najznačajnijih graditelja prve polovine 20. veka u Jugoslaviji. Na prelomu vekova, na granici velikih prekretnica, kada je neuhvatljivost jedina valjana karakteristika, Brašovan uspeva da pronađe svoje mesto, razvijajući svoje ideje prilagođene vremenu, što ga danas čini jednim od najvitalnijih arhitekata u istoriji srpske arhitekture.
Sokolski domovi, raspršeni svuda po slovenskom svetu, služili su kao sportski domovi i bili preteča današnjim sporstkim centrima. Oni potiču iz ideološkog obrasca Miroslava Tirša koji je 1862. osnovao prvo Sokolsko društvo, kao ustanovu za fiskulturno i moralno vaspitanje. Na širem planu, ove ustanove služile su kao komunikacijska mreža između slovenskih naroda širom Evrope i sveta. Ova mreža funkcionirala je putem kolektivnih manifestacija, na kojima su se susretali i takmičili omladinci, u duhu zajedništva, poistovećeni sa sopstvenom (mitskom) prošlošću.
Simbolično, takve manifestacije nazivane su sokolski sletovi (Soko je među slovenskim svetom davan za simbol vrline, borbenosti, hrabrosti, a slet doslovno znači grupisanje ptica u letu). Kultura sporta ovde je uzimana kao prilika da se objedine pokoreni slovenski narodi, a manifestacije su predstavljale pokušaj obnavljanja ukradene slobode. Sa praksom održavanja Tiršovog ideološkog pravca nastavilo se i nakon oslobađanja slovenskih naroda, a njihova manifestacija zauzimala je veliki udeo u pedagoškom sistemu slovenskih država.
SOKOLSKI DOM U ZRENJANINU
„U Zrenjaninu je Sokolski dom građen u periodu 1924 – 1927. godine, pod državnim pokroviteljstvom.“ Uvodi nas domaćin u istoriju ovog zdanja sprovodeći nas kroz sve prostorije. Struktura i njeni estetski kvaliteti svedoče na mnogo načina o prilikama duha utkanog u novoosnovanoj kraljevini SHS. Simetričnost u rasporedu bočnih masa i njihovi planski odnosi definišu grubi izgled ove zgrade. Poruka monumentalnosti i tradicije vidljiva je u svakom segmentu ovog rada. Nezgrapno postavljena centralna prostorija, kubične mase, s namerom je pala u drugi plan spram ulaza, o kome se može puno pisati i još više od toga reći. Forme koje ga uobličavaju su direktan uput na estetiku visoke renesanse. Ukrasni venci, precizno modelovana polja elegantnim linijama, masivni dorski stubovi i dominantne skulpture Sokola na stepenastno uzdignutim postoljima.
Ovakve odlike jesu karakteristične za epohu kasnog akademizma. Sloj kričave iskre koja se nameće kroz konkavno pročelje ovog dela mnogo više podseća na Mikelanđela ili Albertija, u kojima je kompromis jedino bila uzvišena lepota, ograničena tehnološkim, ali ne i idejnim mogućnostima. Ostali delovi zgrade kao da čitavim svojim bićem idu u prilog ovom primarnom, centralnom delu. Bočna krila, u kojima se nalaze pomoćne prostorije, kao da čine ustupak srednjem, u onoj meri koliko i krila čine ustupak trupu ptice. Celokupna simbolika građevine dovodi do saznanja da je funkcija Sokolskog doma u velikoj meri odredila estetiku zdanja. Sama težnja ka moralnim i fizičkim usavršavanjem toliko sliči na starogrčke ideale života: lepotu tela i duha. U toj ideolškoj ravni, Brašovan gradi ovo prelepo zdanje, manifestujući tražene ideale kroz likovni i arhitektonski izraz.
POSLE 1945.
Sa revolucijom dolazi do promene u i pogledu dotadašnje prakse sokolskih udruženja. Domovi polako nestaju, ukida se njihova dotadašnja funkcija a mnoge građevine, kao osuđenici, čekaju svoju presudu. Iza obrisa mirnih ruševina, za kojima se jedino posle rata ne plače nego se slavi. Tako je i ova građevina u Zrenjaninu vratila svoju funkciju sprotskog društva, a ime joj je promenjeno u „Partizan“. Međutim, prema rečima domaćina, ovo zdanje je još više počelo da živi, da pulsira i ugađa mladalačkim potrebama. Nakon požara koji je zahvatio objekat 1951. godine, zgrada je renovirana, a ustupak kulturnoj atmosferi doprinela je funkcionalna adaptacija prostora. Izgređana je terasa na mestu koje je dugo čamilo pokriveno krovom. Na njoj su buduće generacije stasavale uz ritmove moderne muzike. Plesom, gasili su požare prošlosti.
Na žalost, kraj ove poletne epohe začete na krovu, okončan je visokom tragedijom koja se tu i dogodila. Radost i tuga dve su granične pojave našeg iskustva. Jednog dana, naglo su prekinute sve dotadašnje navike mladih. Udes koji je ova terasa nesrećnim slučajem odnela na neko drugo, kažu i lepše mesto, za nas ostaje samo misterija koja se čuva među redovima urbanih legendi.
Zrenjanin, opevan u mnogim pesmama, sa ponosom čuva svoju zgradu Sokolskog doma kao jednu od retko očuvanih na ovim prostorima. Danas, na ovom mestu, nalazi se Udruženje borilačkih sportova, čeka vreme kada će renovirana, ponovo da zasja u punoj svetlosti.
SPONZOR ČLANKA:
Muzej Vojvodine, matična ustanova svih muzeja u Pokrajini i ustanova kulture kompleksnog tipa koja prikuplja, obrađuje, čuva i prezentuje pokretno kulturno nasleđe od pre 8.000 godina do danas sa prostora Autonomne pokrajine Vojvodine. Misija Muzeja je da edukuje stvarne i virtuelne posetioce o kulturnom nasleđu kroz izložbe, publikacije, edukativne programe i informaciono-komunikacione tehnologije u skladu sa zahtevima savremenog čoveka. „Mi se bavimo ljudskom prošlošću i verujemo u moć njenih tragova – materijalnih, pisanih i usmenih, koji, prezentovani na pravi način, inspirišu savremenog čoveka i pomažu mu u sagledavanju položaja u modernom svetu, olakšavajući mu budućnost.“ Kontakt telefon: 021/525 059 pedagoska.sluzba@muzejvojvodine.org.rs
PRONAĐITE VAŠ SMEŠTAJ U ZRENJANINU
Rezervacijom svog smeštaja preko mog portala podržavate rad stranice bez uticaja na cene smeštaja !
Booking.comNe propustite više ni jedan članak, prijavite se na NEWSLETTER: