Dvorac grofa Drakule

Na granici Transilvanije i Vlaške, u podnožju današnjih Nacionalnih parkova Piatra Krajuli i Bučegi smešten je Bran. Mesto u kome još uvek živi legenda o grofu Drakuli, o njegovom dvorcu prepunog tajnim odajama, kao prava i istinita priča o vojvodi Vlad Cepešu.

Stariji meštani kažu da ne valja spominjati Cepeša kao Drakulu. Naročito ne posle ponoći jer se tada dešavaju misteriozne i strašne stvari. „Bilo je primera“ priča Grigor, jedan od starijih meštana, „da se u najdubljoj noći odjednom pogase ulične svetiljke i u istom trenu nadođe jak vetar. Mrkli mrak i strah zavlada Branom. Ubrzo se čuju jezivi krici. Traju kratko ali ostavljaju trag u čoveku dokle je god živ. Ako to doživiš znaj – neko je u zlo doba spomenuo grofa Drakulu. Zapuši uši, jako, koliko god možeš. Zažmuri i zamisli sunčan dan, i pevuši sebi neku dragu pesmu. Samo te to može spasiti jer mnogi u takvim noćima izgube razum. Neki drugi nestanu, bez ikakvog traga. Čitave porodice su nestajale, kao da ih u Branu nikada nije ni bilo. A vetar, uvek iz istog smera… Vidiš, tamo između dve planine, iz pravca dvorca.“ Smešten na visokoj steni, između dve planine nalazi se dvorac grofa Drakule. Do njega vodi krivudavi puteljak kroz gustu šumu ukrašenoj čudno oblikovanim stablima. Kreštanje crnih ptica meša se sa vetrom koji se ovde odomaćio i nikada ne prestaje da duva. Svaki sledeći korak budi neku jezu u čoveku.

IMA LI NEKE TAJNE I DANAS U NJEMU?

“ Šta li se sve zapravo izdešavalo u njemu? Da li je sve baš kao u Stokerovom romanu o Drakuli?“

Ulazna vrata na sam dodir zaškripe, a u pozadini se čuje tiha muzika iz filma o Drakuli. Dolazi li poznata melodija iz zidova, kamina ili tavanice? Slepi miševi u miru vise po uglovima kao da su pravi, a paučina i sveće i po zidovima krase celu građevinu. Prostorije se ređaju jedna za drugom i prepliću dešavanja povezana za dva lika. U jednoj odaji stoji grof Cepeš u svom stilu, kakav je istoriji i poznat. Druga opet potpuno tamna sa jedva vidljivom siluetom. Crni plašt, crven sa unutrašnje strane, odaje o kome je reč. Spreman za napad grof Drakula čeka pravi trenutak. Tajni hodnici, tama i neizvesnost vraćaju nas nazad u svet vampira, hobita, vračeva i lede krv u venama. To je neka predstava u glavi posetilaca dok se po malo ne razočaraju. Sve bi to bilo zanimljivije da je bar malo u stvarnosti tako.

Bio bi doživljaj obići dvorac grofa Drakule. Ali skoro ništa nije kao gore opisano. Sem figure Cepeša i jedne prostorije gde se na zidovima pušta film o starim verovanjima ne postoji neka dublja povezanost sa ove dve ličnosti. U samom centru Brana, okruženog parkom a ne mističnom šumom, bez kreštanja ptica i stalnog vetra nalazi se dvorac iz 1377. godine. Vojno utvrđenje sa carinskom ispostavom na granici sa Osmanlijskim carstvom nije bilo za stanovanje sve dok ga kraljica Marija nije preuredila po svojoj želji i osposobila ga za boravak.

VEZA SA GROFOM DRAKULOM I ROMANOM BRAMA STOKERA

Pa nema skoro nikakve veze. Dvorac svojim položajem samo podseća na onaj iz romana. Na steni, između dve planine i sa potokom u blizini i to je sve. Bram nikada nije bio u Rumuniji a kamoli u dvorcu u Branu. Verovatno ga je inspirisalo transilvanijsko sujeverje i verovanje u mitska bića pa je smestio dešavanje svog romana u Transilvaniji. Sa filmom Drakula sem 11 sekundi snimka bunara, dvorac takođe nema nikakve veze. Rumuni su samo pametno odigrali potez i spojili sujeverje, legendu i Transilvaniju sa Stokerovim delom. Oko pola miliona turista poseti dvorac, koji samo za noć veštica zaista liči na ono očekivano – ali odlično unovčena i dobro odrađena propaganda od strane naših suseda.

 

VLAD CEPEŠ

Rođen u Segešvaru u srcu Transilvanije, poznat je kao surovi vladar koji je čuvao granice Transilvanije od Osmanlija. Čak ni on nema nikakve veze sa dvorcem u Branu. Kažu nikada nije zakoračio u njega. Da li je poslužio Stokeru prilikom osmišljavanja lika Drakule? Sličnosti postoje. Crnu odoru sa crvenim unutrašnjim delom nosili su članovi „Red Zmaja“ čiji je Cepeš bio član. Naziv Drakul je još njegov otac imao, a na rumunskom Drakul znači Zmaj dok u lokalnom jeziku ima još jedno značenje – đavo. Verovatno je i Cepešova surovost bila inspiracija jer legenda kaže da je svoje zarobljenike nabijao na kolac dok je on mirno ručavao. Otuda je i dobio naziv Cepeš (nabijač). Po njegovom uzoru su kasnije Osmanlije preuzele ove stravične metode mučenja i zastrašivanja. A tu, u Branu prostirao se i kameni zid, granica koju Osmanlije nikada nisu prešle. Ovo su sve pretpostavke jer se Stoker nikada nije izjasnio o ovoj sličnosti dva lika što je i razumljivo, jer nije priličilo da za jednu krvopiju uzme za uzor junaka rumunskog naroda.

I na kraju, ostaje svakome da bira. Vredi li posetiti unutrašnjost dvorca ili ga samo pogledati spolja? Ako se na ulazu pusti mašti na volju, neće biti velikog razočarenja. Drakula ipak ostaje Drakula i privlačiće mnoge turiste iako Transilvanija ima mnogo lepših i većih dvoraca od ovog u Branu. Hunjadijev zamak i Peleš su zaista vredni posete i više pažnje od izvikanog dvorca grofa Drakule.

Rezervacija smeštaja preko moje stranice ne utiče na cene i nije skuplja!


Booking.com