Muzej na otvorenom „Staro selo“: Zlatiborska duša u drvetu i vuni

Ažurirano februar 2026

Mesto Sirogojno smešteno u Zlatiborskom okrugu dom je za oko 630 stanovnika ali je širom sveta postalo čuveno kao jedinstvo tradicije umetnosti pletenja i najpoznatijeg srpskog muzeja na otvorenom pod nazivom Staro selo.

Krenuli smo sa Zlatibora sa jasnim ciljem da obiđemo lepote kojima se ponosi ovaj planinski kraj. Iako postoje organizovane ture lično sam protiv njih. Razlog nije samo cena već ono najdragocenije a to je vreme. Ako imate svoje vozilo organizujte se sami jer sloboda da ostanete gde želite i koliko želite nema cenu. Na ovom putu Vodopad u Gostilju Stopića pećina i Muzej u Sirogojnu čine idealan zlatni trougao za jednodnevni izlet. Sve je blizu i uz put što bismo mi u Vojvodini rekli.

Srce naselja. Crkva Svetih apostola Petra i Pavla

Naselje Sirogojno se razvijalo oko svoje duhovne ose odnosno crkve podignute početkom 19. veka. Crkva Svetih Petra i Pavla sagrađena je 1821. godine i ona je pravi čuvar vrednosti. U njoj se nalaze remek dela duboreza i ikone iz 19. veka koje su rad čuvenog Simeona Lazovića i njegovog sina Aleksija. Posebno su potresna i ponosna imena izginulih ratnika iz Prvog svetskog rata upisana na njenim zidovima kao večna straža.

Uz samu crkvu nezaobilazne su i sirogojnske pletilje. Njihovi džemperi od ovčije vune koje je proslavila legendarna Dobrila Smiljanić stigli su do izloga u Parizu Londonu i Tokiju. Njima u čast otvoren je i Muzej pletilja jer taj rad nije bio samo zanat već borba za opstanak i dostojanstvo žene ovog kraja.

Muzej na otvorenom. Arhitektura dinarskog tipa

Ono što me je najviše privuklo je sam muzej osnovan 1979. godine na inicijativu arhitekte Ranke Findrik. Na površini od oko 5 hektara Staro selo čuva oko 50 autentičnih objekata i hiljade eksponata prenetih iz okolnih sela. Ovo nisu replike već stvarne kuće u kojima se rađalo živelo i umiralo.

Ovde svaka brvnara ima svoje prezime. Glavna kuća je pripadala porodici Lazović vajat sa tremom porodici Nikolić dok je vajat sa krstovima bio dom porodice Dobrosavljević. Svoj udeo u stvaranju ovog muzeja dale su i porodice Dabić Sekulić Marković Jovanović Luković i Didanović. Možda je danas manje bitno kome je šta pripadalo ali je neprocenjivo što su se svi ovi domovi našli na jednom mestu spaseni od zaborava i propadanja.

Tajne brvnara i gradnja bez eksera

Ono što fascinira svakog posetioca jeste veština starih majstora koji su ove kuće podizali koristeći isključivo materijale iz prirode. Zlatiborske brvnare su građene od tesanih borovih talpi koje su nalegale jedna na drugu dok su krovovi pokriveni ražanom slamom ili drvenom šindrom. Neverovatna je činjenica da su ove građevine podizane bez ijednog metalnog eksera a ipak su odolevale najoštrijim planinskim zimama i jakim vetrovima. Unutrašnjost svake kuće krije niske klupe i tronošce oko ognjišta gde se porodica okupljala tokom dugih večeri uz svetlost vatre i miris borovog drveta. Svaki detalj u domaćinstvu imao je svoju upotrebnu vrednost i tačno određeno mesto. U glavnoj kući dominiraju drveno posuđe karlice za mleko i naćve za mešenje hleba dok se u vajatima oseća miris vune i tkanih ćilima. Ovi objekti nisu bili samo mesta za stanovanje već pravi simboli porodičnog zajedništva i opstanka u surovim planinskim uslovima.

Legenda o svetom drvetu i čuvaru ognjišta

Narod zlatiborskog kraja oduvek je gajio posebno strahopoštovanje prema crnom boru od kojeg su građene ove kuće. Postoji stara legenda koja kaže da su preci pažljivo birali stablo koje će poseći za temelje svoje brvnare. Verovalo se da svaki bor ima svog duha zaštitnika i da se drvo sme seći samo u vreme kada ono spava odnosno tokom zimskih meseci. Ukoliko bi neko posekao drvo koje nije namenjeno za gradnju verovalo se da će ognjište ostati hladno a porodica nemirna. Zbog toga su majstori pre prve tesane talpe tražili blagoslov i ostavljali darove šumi kako bi kuća bila dugovečna i puna zdravlja. Takođe kruži priča o tome da su u starim vajatima pletilje često ostavljale jedan neispleten krug na vunenom džemperu ili čarapi. Legenda kaže da su to radile kako bi zavarale zle sile jer se smatralo da je samo Bog savršen a da čovek i njegov rad moraju imati malu grešku kako ne bi privukli nesreću. Te tajne koje se prenose sa kolena na koleno i danas lebde između brvana Starog sela dajući svakom koraku kroz muzej poseban osećaj prisustva nečeg drevnog i neuhvatljivog.

Život u zajednici. Više od običnog doma

Muzej čine dve celine koje prikazuju dva lica istorije. Prva je čisto muzejska i čine je objekti koji su sačuvali prvobitni izgled i namenu. Ovde možete videti kako je izgledala tipična zlatiborska porodica u 19. veku koja je funkcionisala kao zadruga. U glavnoj kući koja je bila centralno mesto ložila se vatra na ognjištu a oko nje su bili raspoređeni vajati. To su zapravo manje zgrade u kojima su spavali mlađi bračni parovi.

Druga celina je adaptirana za potrebe modernog turiste. Tu su prodavnica suvenira i autentična krčma smeštena u dubokom hladu drveća. Ponuda je baš onakva kakvu očekujete od Zlatibora od mirisne pršute i gustog kajmaka do domaćih voćnih sokova. Za one koji žele da u ovom miru provedu noć dostupni su apartmani koji spajaju spoljašnju tradiciju sa unutrašnjim komforom. Cena je nekada bila oko 2400 dinara ali to je podatak koji treba proveriti pre puta.

Spoj prošlosti i sadašnjosti

Nije potrebno previše pisati o svakom detalju jer je muzej postavljen tako da sam priča svoju povest. Svaki objekat nosi tablu sa godinom nastanka i njegovom svrhom. Sirogojno je vrhunski primer kako se prošlost spaja sa sadašnjošću dajući nam uvid u to koliko su naši preci bili skromni a opet arhitektonski snalažljivi koristeći samo drvo i kamen.

Zajedno sa šumarcima i predivnim pogledom na Zlatibor ovaj muzej se urezuje u srce svakog posetioca. Iz Sirogojna ćete poneti miris borovine ukus jedinstvene hrane i možda poneki autentični džemper. Preporučujem ga u bilo koje doba godine ali mali savet je da birate suvo vreme. Ipak je to muzej na otvorenom gde je nebo najlepši krov koji možete imati iznad glave.

© 2018–2026 Iz mog ugla – P. Božin. Sva prava zadržana. Strogo zabranjeno preuzimanje sadržaja i fotografija bez dozvole autora. Sadržaj zaštićen digitalnim otiskom. [Uslovi korišćenja]

Ne propustite sledeći članak – prijavite se na NEWSLETER !!