Ažurirano februar 2026
Zlatibor nije samo prostranstvo livada i borova. Njegova prava tajna krije se ispod površine, u dubinama gde voda hiljadama godina strpljivo dubi krečnjak. Na samo 19 kilometara od turističkog centra, na putu ka Sirogojnu, nalazi se ulaz u jedan drugi svet, Stopića pećinu.
Ulaz koji oduzima dah
Već sam prilaz pećini priprema vas na nešto nesvakidašnje. Put je lepo obeležen, a staza koja vodi od parkinga do samog ulaza je uređena, mada će vas tih desetak stepenika podsetiti da se spremate za silazak u srce planine. A onda, pred vama se otvara džinovski portal. Ulazni otvor, visok 18 i širok čak 35 metara, deluje kao kapija dvorca iz nekog epskog filma.
Iako prvi pisani podaci datiraju iz 1901. godine i potiču od našeg velikana Jovana Cvijića, pećina je ime dobila po obližnjem zaseoku Stopići. Kroz nju neumorno protiče Trnavski potok, čineći je živom, rečnom pećinom koja se menja sa svakom novom kišom.
Legenda o mračnim dubinama i skrivenom blagu
Kao i svaka velika pećina u Srbiji, ni Stopića pećina nije ostala imuna na narodnu maštu koja je u tami njenih kanala tražila objašnjenja za ono što ljudsko oko nije moglo da dokuči. Stari meštani zaseoka Stopići decenijama su ispredali priče o neviđenom blagu koje je sakriveno negde u neistraženim rečnim kanalima, tamo gde ljudska noga još nije kročila.
Verovalo se da su hajduci, bežeći od potera, upravo ovde deponovali svoje sanduke sa zlatom, poverivši ih na čuvanje planinskim duhovima i dubokim virovima. Postoji i predanje o „vodenim vilama“ koje se pojavljuju u proleće, kada se bigrene kade prepune vodom. Kažu da njihova pesma odjekuje pećinskim hodnicima i meša se sa hukom vodopada, a onaj ko ih vidi, ostaje zauvek opčinjen lepotom planine. Iako su speleolozi istražili dobar deo pećine, legenda o skrivenom blagu i dalje živi, podsećajući nas da su ovakva mesta oduvek bila tačka susreta jave i sna, straha i divljenja pred nepoznatim.
Bigrene kade: Remek-delo krečnjaka
Stopića pećina se ne može pohvaliti šumom stalaktita i stalagmita kao neke druge, ali ona ima nešto što niko drugi nema – bigrene kade. Ove jedinstvene posude nastale su taloženjem krečnjaka, a njihove ivice, ti vijugavi nabori koji zadržavaju vodu, dostižu dubinu i do sedam metara.
Kada se Trnavski potok napuni, voda se preliva iz jedne kade u drugu, stvarajući kaskade koje svetlucaju pod diskretnim osvetljenjem pećine. Taj prizor, gde se svetlost igra sa tamnom vodom u kadama, razlog je zašto je ovo jedna od najposećenijih tačaka Srbije. Pećina je podeljena na pet celina: Svetlu dvoranu, Tamnu dvoranu, Veliku salu sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal. Svaka dvorana ima svoju priču i svoju akustiku koja vas tera da utišate glas i slušate planinu.
Vodopad „Izvor života“
Poseban doživljaj unutar pećine je podzemni vodopad, visok skoro 10 metara, koji su meštani nazvali „Izvor života“. Njegova snaga i huk koji odjekuje pećinskim zidovima daju ovom mestu neku vrstu sakralne atmosfere. Tu shvatite da priroda ne žuri – ona ima svo vreme ovog sveta da stvori ovakvu lepotu.
Plan za savršen dan: Sirogojno i Gostilje
Izlet do Stopića pećine je idealan jer se savršeno uklapa u širu zlatiborsku turu. Nakon što izađete iz hladnih pećinskih hodnika (ponesite jaknu, temperatura je uvek niža!), put vas prirodno vodi dalje ka Sirogojnu. Tamo vas čeka „Staro selo“, muzej na otvorenom koji čuva duh srpskog sela iz 19. veka.
Da biste dan zaokružili kako dolikuje, nezaobilazna stanica je i vodopad Gostilje, gde se voda obrušava sa 20 metara visine. Tri dragulja Zlatibora u jednom danu – pećina, tradicija i vodopad. Ulaznica za pećinu je i dalje pristupačna, parking je prostran, a uspomene koje ponesete sa sobom nemaju cenu.