Ažurirano februar 2026
Postoje mesta koja ne birate, već ona izaberu vas. Padej je jedno od njih. Smešten na severu Banata, tamo gde se tiha Zlatica uliva u moćnu Tisu, ovo selo vekovima stoji kao čuvar potiske ravnice. Njegovo ime, nastalo od slovenske reči „podvej“ (naselje pod obalom), krije tajnu o narodu koji je tražio zaklon pod skutima rečnih nanosa.
Inženjerska čuda na rekama
Iako je u novije doba tok Zlatice izmenjen, Padej ostaje neraskidivo vezan za svoje vode. Tehnička baština ovog sela je fascinantna: na samom ušću Zlatice u Tisu i danas ponosno stoji stara crpna stanica, dok se druga nalazi na izlazu iz sela, takođe na Zlatici, kod mosta.
To nisu obični objekti – to su jedine očuvane crpne stanice iz doba Marije Terezije u kojima se i dalje nalaze originalne pumpe iz tog vremena. Nažalost, sudbina treće crpne stanice podseća nas na našu tamnu stranu. Ona se srušila, a sve što je decenijama vredelo u njoj, pokradeno je. Dok preostale dve stanice prkose vremenu kao tehnički spomenici evropskog značaja, ruševine treće stoje kao nemi prekor našem nemaru.
Cvetanje Tise: Prirodni fenomen koji spaja obale
Svakog juna, na potezu od Kanjiže pa sve do Bečeja, odigrava se jedan od najređih prirodnih fenomena na planeti – cvetanje Tise. Padej, ušuškan na samoj obali, ima privilegiju da bude u prvom redu ovog romantičnog i tragičnog plesa insekta Tiskog cveta. Nakon tri godine provedene u mulju, ovi krilati svedoci čiste vode izlaze na površinu da bi u samo jednom danu produžili vrstu i skončali. Taj prizor, kada reka „procveta“ hiljadama belih krila, podseća nas da je priroda moćnija i lepša od svega što čovek može da izgradi.
Kašteli Padeja: Sjaj Šulhofa i tuga Divana
Padej ima onaj aristokratski miris koji dopire iz zidina njegovih kaštela. Nažalost, sudbina im je danas potpuno različita.
Kaštel Šulhof je dokaz da se stara slava može sačuvati. Danas je ovaj objekat potpuno sređen i služi kao luksuzno odredište koje vraća sjaj severnom Banatu. S druge strane, Kaštel porodice Divan (Divan Đerđa) priča tužniju priču. Iako je u njemu danas smeštena Mesna zajednica, objekat je u sve gorem stanju i vapi za restauracijom pre nego što doživi sudbinu one srušene crpne stanice.
Selo heroja i prkosa
Ali nemojte da vas prevari ova gospodstvena tišina. Padejci su narod tvrde vere. Kada je sloboda bila ugrožena, ovo selo je dalo svoje najbolje sinove. Iz ovih sokaka stasali su narodni heroji poput Mihalja Kiša i Save Bajina. Njihova borba u NOB-u bila je dokaz da se u ravnici ljudi ne savijaju kako vetar duva.
Šta je ostalo od „Mente“?
Nekada je Padej mirisao na nanu i kamilicu. Čuvena „Menta“ je bila simbol mesta, a padejski jaganjci su bili cenjeniji od onih sa planina. Danas su skele utihnule, „Menta“ je u stečaju, a selo se bori sa tišinom. Ipak, dok god stare pumpe prkose rđi, a Tisa svake godine iznova procveta duž celog svog toka, Padej ima nade. On je gospodstveno selo velikog srca koje čeka nove ljude da ponovo ožive njegove oranice.
© 2018–2026 Iz mog ugla – P. Božin. Sva prava zadržana. Strogo je zabranjeno preuzimanje tekstova i fotografija bez pismene dozvole autora. Sadržaj je zaštićen digitalnim otiskom i redovno se prati putem DMCA servisa. Neovlašćeno korišćenje podleže fakturisanju i pravnoj odgovornosti.. [Uslovi korišćenja i Politika privatnosti]
PROČITAJTE JOŠ: Padej – tužna sudbina vojvođanskog sela