PADEJ – Vojvodjansko selo velikog srca

”Ovo selo na dvema rekama nekada je bilo dobro poznato po skeli, lekovitom bilju i jaganjcima koji su bili bolji od onih „zlatiborskih“, nadaleko čuvenih. Skele više nema, „Menta“ je otišla u stečaj, a i jaganjci se nešto razišli. Ipak, ovde živi gospodstven svet koji je navikao da se bori s vetrom, duvao on s banatske ili neke druge strane…” (Sajt opštine Čoka)

Padej
Padej

 

”TAKO JE POČELO…
Padej je naselje koje se nalazi u severnom delu Banata, na ušću Zlatice u Tisu. Na ravničarskom je terenu, deo Potiskog regiona. Prvi put se pominje 1256. godine. Samo ime Padej je slovenskog porekla i potiče od reči „podvej”, što znači „naselje pod obalom“.

Padej Rimokatolička crkva

Polovinom 18. veka pojavljuje se glad za zemljom…

Razvija se postepeno čitav pokret za isušivanje zemljišta i pretvaranje pustara u oranice. Za sve ovo trebalo je mnogo ruku. To je doprinelo tome da se otpočne s kolonizacijom Mađara. Prvi posednik Padeja Ormošdi Ištvan 1784. godine kolonizirao je iz okoline Segedina velik broj mađarskih porodica „keresteša” – kmetova vičnih obradi duvana, koji je u to vreme osvajao Evropu. Novi talas organizovanog naseljavanja usledio je 1814. i 1839. godine, za vreme vlastelina Divana, Konstantina i Đerđa. Ubrzo po doseljavanju Mađara u Padej, pored postojećeg starog Padeja izgrađuje se naselje u kome su živeli samo Mađari. Naredbom Ministarstva unutrašnjih poslova Kraljevine, 18. novembra 1923. godine Opštine Srpski Padej i Novi Padej spajaju se u jednu opštinu s nazivom Padej. (Sajt opštine Čoka)

Galerija slika se nalazi OVDE  

 

 

PROČITAJTE JOŠ: Padej – tužna sudbina vojvodjanskog sela OVDE 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *